Црњански, Милош - Сеобе 2
Перикмахер му је био то јутро удесио златну косу и она је треперила у увојцима. Сребрна дугмад на његовом славонском мундиру била су светла.
– као нека мека лептирова крила – баш кад је хтео, последњим покретом руке, да утули свећу, која му је чело главе треперила, Исакович чу како се у предсобљу, тихо, одшкринуше врата. Хтеде да скочи и дрекне.
Видик се, иза те куће, спуштао, према Дунаву, у даљини, у подножја брда, где је река, као да је већ у месечини, треперила. Тамо, на супротној страни, пружали су се неки, зелени, брежуљци и губили у тамном, још тамнијем, биљном свету.
Исаковичи су саслушали, снуждено, Петрову орацију, уз свећу која је треперила, у шандали, у полумраку. То, да су при добијању чинова, већ на првом кораку у Росији, доживели неуспех, неправду, целу
Посматрао је присутне, молећиво, тако рећи, али њихова лица, уз светлост свеће, која је треперила у шандали, остадоше нема. Ђурђе је осетио да је усамљен у фамилији, при тој вечери, при тој свећи.
То је била слика коју је Петар Велики оставио армији. Она је треперила, и кад се о њој није говорило, на дну свих тих пијанки у Миргороду и Кијеву, којом су гренадири маневре прославили.
Црњански, Милош - Сеобе 1
неба, између разних звезда и сазвежђа, која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила. Са упорним ћутањем веровала је да ће је лекари спасти и да ће се опоравити.
из туђине, и сахрана у Фрушкој гори, деспота и графа Ђурђа Бранковића, беху се прочули свуд, и по најмањим селима. Треперила су као у неком узнемиреном, светлом ваздуху, пред крај те јесени у којој једва беше сунчаних и топлих дана, после
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји. Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе. Сладак јој одмор.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само је у струји ваздуха, који је долазио кроз отворени прозор, треперила орошена паукова мрежа, а преко целог неба сјао златни траг водећи према крупној, усамљеној звезди на западној страни
Такав сјај је из њега избијао да би, још дуго након његовог проласка, по разрованом плочнику треперила светлосна пруга као некакав звездани траг. Зар је то могло да не пробуди радозналост? Ко је? Откуда је? Како се зове?
Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака.
А птица је, свеједно, измицала, као златни пламен треперила, нестајала, претварала се у једну од оних златних варница па се опет јављала. — Гле, то она лети к нама!
Ћипико, Иво - Приповетке
осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода и падала на слику светога Антона; — и док изиђе, бјеше јој лакше.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
до вечерње појаве звезда и сазвежђа, „која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила”, везе с Дафининим чулима проширују се на небеске и васељенске просторе, и појављују се тешко одредљиви, нама иначе
неба, између разних звезда и сазвежђа, која су редом долазила у четворокут њеног прозора и тамо једно време стајала и треперила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Магдалене и Јелене), па је заклела свако чедо, и гору и воду да ћуте, и све је заћутало, осим јасике, која је једнако треперила (Вук, Пјесме, 1, 197; Караџић, 2, 1900, 142; Врчевић, Помање, 10).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
чинило се да ће се суво жбуње у камењару запалити од јаре и да ћемо сви ми просто излудети од тешке оморине која је треперила око наших обамрлих тела из којих зној није излазио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На супротној страни, тамо преко Санти Каранта, на албанској обали, жмиркаво је треперила једна искра... Светлост на Крфу као да се постепено гасила.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала! Хајде!
На врежама и брежуљцима лубеница, као ниска бисера, треперила је роса на првим зрацима сунца. Старац седе и ослони се о довратак колибице. — Како сам глуп сан уснио!
Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових ногу! Дечак је збацивао болест са себе као