Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Између њих постоји дослух, с њима се споразумијевају и самим трептајем ока. Јер они припадају у исти круг, у свијет живих. А ми — ми смо већ на другој обали.
Ето: ту је сад усредоточен он, ту је сад читав он. Питамо погледом доктора који му држи пулс. Трептајем очију даје нам знак да тијело још живи. Још часак. Затим испушта његово запешће. Готово је.