Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да трудница било шта украде, иначе ће дете када се роди имати белегу истог облика каква је и украдена ствар (јабука, трешња и сл.), и то баш на оном месту на свом телу које је његова мајка прво пипнула после крађе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Трешња с краја рата) Довољно је, дакле, да призовемо детињство, па да се у нама зачне једна чистија, слободнија чежња.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА БОТАНИЧКА БАШТА 138 НАЈВЕЋА ЗАГОНЕТКА 139 ХЕРОЈ 140 ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ 141 КУКУРЕК 142 ТРЕШЊА У ЦВЕТУ 144 МИРИС ЗÓВЕ 145 КАКО СЕ ЦРТА ПАШЊАК 146 ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ 148 ДРВО НА
) Земно трајање им је ледом уклето, Па уживају у мразу, као што неки Пирују на сунчаној плажи улето... ТРЕШЊА У ЦВЕТУ Сва су узаврела, И сва бела; У њој зузори Хиљаду пчела.
ПОСЛОВИ ГОДИНЕ НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ Ко букет кликера трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као
ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ... И прича: дан је тако бео, Топао, светао ко рибље пераје; Дођите, децо, одред цео!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Пуж; — спуж) 4 (БИЉЕ) 176 — Бијела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (Трешња) 177 — Вије се као узда, — узда није; канџе има, — мачка није?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића. Да се смеју као трешња пуна деце. Од њих је кућа већа од неба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда изиђе у башчу, да мало прохода. Кад дође у башчу, има шта и виђети: у једном буџаку трешња, а око ње се овила лоза, е родило обоје, ама више не море ниједно да држи плода.
„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.
вредности аферим — право, врло добро ачкати — ухватити, уловити аџамија — неискусан, невешт ашлама (аршлама) — трешња раница ашлук — новац за трошак ашчибаша — главни кувар, надзорник кухиње ашчија — кувар ашчиница — кухиња
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ОРИШ 112 СТЕЖА 112 СТИДАК 112 СУНЦОКРЕТ 112 ТАМЈАН 113 ТАТУЛА 114 ТЕТИВИКА 114 ТИКВА 114 ТИС 115 ТИТРИЦА 116 ТОПОЛА 116 ТРЕШЊА 116 ТРН 117 ТРЊИНА 120 ТРОСКОТ 120 ТРСКА 120 ТУРЧИНАК 120 ХАЈДУЧКА
У води у којој је прокувано т. лишће купа се болесник од врућице (ЖСС, 303). ТРЕШЊА Кірѕцхе (прунуѕ цераѕуѕ). Трешња, црешња. Реч је позајмица из латинског, позната свима словенским језицима. Т.
У води у којој је прокувано т. лишће купа се болесник од врућице (ЖСС, 303). ТРЕШЊА Кірѕцхе (прунуѕ цераѕуѕ). Трешња, црешња. Реч је позајмица из латинског, позната свима словенским језицима. Т.
Само трешња не хтеде никако горети. Зато јасика непрестано трепери, зелембаћа свако убија, а т. је света (Софрић, 212). Од т.
Булат, Поглед у ѕловенѕку ботанічку мітологіју, Загреб, 1932, 8). Трешња. У околини Бора, поред другога воћа, мртвима се шаље и трешња.
Трешња. У околини Бора, поред другога воћа, мртвима се шаље и трешња. У Сретечкој жупи верују да се »неће држати деца у кући« ако се употреби за ватру старо т. стабло (ГЕИ, 9—10, 115).
гробова« (ЗНЖОЈС, 43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст и свака воћка »сем која се осушила« (СЕЗ, 61, 200), и ко би такву биљку посекао
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је коју скалу боја прелази камен при његовом хлађењу кад је усијан до беле жари: он постане жут, наранџаст, црвен као трешња, а напослетку, тамно румен. Све су се те боје појавиле при скрутњавању Земљине коре.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело? Порасте и разграна се трешња под прозором Лепотице, на дебељушним ножицама усправи се син.
Чуди се што јој остарили отац и мајка, другарицама се лице спарушило, трешња као џиновски, зелени облак над кућом лебди. — Ах, требало би о томе размислити!