Јакшић, Ђура - ПРОЗА
после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда се тужно осмехну. „Грлице, јеси ли гладна?
После ми љубљаше уста, трепавице, чело... То ме све трже из укочености у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове груди, па сам ту на њима
пут корњача, ја се хтедох, и сам не знам зашто, једним шљунком бацити за њоме, али мој другар, који се звао Миладин, трже ми руку. — Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа.
— Да није тутор? — питаше учитељ, а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником није
Има времена!... — Али... — заусти Милисав, али се одмах трже и не хте даље говорити. Рукова се с учитељем и оде, ударивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој
— Та онај мој несрећник што му не хтедох допустити да се Сремчевом Јелицом ожени... Гле шта ми учини!... Учитељ се трже: — Никола, то није Богданово дете учинило!
— Јелице! Сутра ће да суде Милисаву што је упалио кућу... Јелица се трже и бризну плакати. — Зар и ти, бабо?... Ах, бабо, бабо!... А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше!
Она уздахну и обори очи, а једанпут прође поред њега тако близу да му је својим врелим прстима руку додирнула. Он се трже, као да га је змија ујела... После је прекорно погледа и оде настрану...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ђурица пође му руци, а он трже руку. Тако ти мој Ђурица оде из Сонета. Одма пишемо под именом синода и Карађорђевим, и дође нам Велислав Здравковић,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а? Да ти ја терам свиње, шта ли? Рака се трже мало, па поче лакше: — Не велим ја то, Стеване, боже сачувај! Него, брате, упропастише ме. Није шала онолика штета!
»Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. Он се опет окрене напред и ошину волове...
»Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их. — Живио Ђуко! — гракнуше гости.
Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци? — упита радознало један гост за истим столом. — Савци Николиној!...
— Јесте! — одговори келнер. Сиромах Мојсило диже се у своју собу. Замишљен бијаше окренуо у шупу, па дошав до врата трже се и обазре да га ко не види, нашто се кафеџијина слушкиња гласно закикота. Он се врати, и пође уз басамаке.
Сава се брже-боље обуче, па потеци школи. Сад, опет, он узе лупати на врата школска. Никола таман беше свео очи, трже се кад чу отет лупу; промрмља онако бунован: »Та каква је ово напаст ноћас!«... па устане и извири на прозор. — Ко је?
Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Трже се Радош и стаде. Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега.
Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Трже се Радош и стаде. Трже се и оно дете, па стаде жмиркати и гледати право у нега.
— рече Страхиња. — Хтеде се јутрос побити са чича-Средојем... — А зар је долазио? — упита Страхиња брзо и као трже се мало. — Ко? — Па чича Средоје. — Рано јутрос; тајка се тек умио, а он дође. — Па?
Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима. Пошла на воду. Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено. — Ене, ти си, Радојка!... — рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена.
Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче. Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! — Ама шта му је сад! — узвикну кмет већ љутит, па ожеже коња подобро штапом.
Бошко гледа забезекнуто час у попа час у Вују. Утом се помоли домаћица на друга врата, па видевши Вују — трже се и проговори забезекнуто: — Намештено је! — Е, хајде да се спава! — рече Бошко више онако себи, па изиђе напоље.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он слеже раменима. — И то због мене! Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: — Због тебе?! — Због мене!... Зар ти не знаш?... А он те одавно мрзи..
Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац.
— Јест!... Убићеш га, али куда ћеш онда??... Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. Он це трже. Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити његова.
И поднесе му је. Станко је добро загледа, па мирно рече: — Не познајем. — Лажеш! — цикну кмет. Станко се трже и погледа око себе. Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети... Он погледа у кмета.
Све... У тај мах као да се нешто проломи. Страшан неки глас загрме: — Стој!... То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан. — Ко си ти? — питао је глас громовито. Станко се збуни и промуца: — Ја сам... ја сам-м...
Турчин ступи па ћуприју. — Стој! — грмну Станко. И јекну дубрава од његовог громког гласа. Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак...
Нађе га пред кућом и назва бога. — Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!... једно ми унуче болесно... Па.
Онај вајатић јој се окретао око главе. Једва превали преко језика: — Због мене!... Мати се трже. У тренутку је појмила све. Јелица је дрхтала. Као у грозници пробунца: — Сад ме више ништа не питај!...
И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” Неко га удари у слабину. Он се трже и погледа. — Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?...
Поп се загледа у Ивана. — Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега? Иван погледа попа, па се чисто трже: — Бог с тобом, попо!... Прекрсти се ти!... Како бих ја то њему могао казати!...
Ја то не дам никоме рећи! Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац. Ни мрднула није... Крунија трже руку, па, ван себе, рече: — Одох да ти кажем оцу. И као вихор изиде из вајата... Јелица оста непомично.
Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих... Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић. Он скочи и погледа нада се. — Шта је, што ме будиш? — Дева те тражи. — Шта ће?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи? Шева чу химну небу плаву, Буљина музику ноћи. Јастреб се трже: ето лова! И зец: зар ловац хити? Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви ви, сви!... Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа,
Нешто је добре воље. Како уђе, извади сахат иза појаса, као санћим да види колико је. — Зар си повратио?... — трже се. — Зар ти је већ оправљен сахат? — Оправљен! — каже он. — А какав ти је то ланац?
Гледа нас све, гледа моју сестру. дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута: — Спавају! — Али се трже од свог шапата и као да се окамени насред собе.
Али се одједанпут трже, видећи по столу грдну, црвенкасту, масну мрљу. — Еј ти, море! Е, ово је баш преко јего! Гледај ти, молим те: мало не
Капетан скочи; сабља му се отиште н са звекетом лупи о земљу. И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа. Капетан истрча напоље у свеже јутро.
Тако је свакоме ко се први пут опије. Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци да тражи нешто у качари. Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци. Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане!
Глас га издаде: — Молим ти се, ђедо, ја не знам шта ћу! Опрости ми! Он пође руци. Ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити рýкê! Зар си ти мушко?
и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.
— Жив био, сине! — рече поп. Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала, и брзо трже руку назад. Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.
Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза: — Како си, оче? Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше. — Шта те боли? — рече владика.
Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах. — Та пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид?
Макс се још јаче постиде. Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку да је ишчупа. — Ѕербе! — рече он подругљиво. Ја га скопах руком за прси грунем га о зид.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Баш то је хранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо
Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде: — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.
И таман је изрекла то, а она се трже, па настави: — Ах, Извините! Но, лепо ћемо изгледати. А мени кажу: код поп-Спирини’ гости; а ја мислим: ваљда дошла
Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи. — И-ју! Мâ — трже се Јула и хтеде да викне мáму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату! Ви’ш ти то њега! Одма’ шибајте из башће.
Канда мене тражите! Баш сте најгириг! Ту сам, ту — смеје се Шаца демонски. — Јуф! — цикну Јула, и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу који јој, иако леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво са оним
! — Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — Уосталом, — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати откуд му баш штогла... ал’ тако сам чула...
Па реко’: кад можеду попови да се тучеду... — Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица. — Па попови,... ови... наши. — А кога су, рекосте, тукли?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Може бити? — Па? Христић се трже и пође да га ухвати за руку, али га Јуришић одгурну. — Зар ти Христићу? Па ти си пример био, болан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек кад се на његовим вратима почеше скидати локоти, он се трже и чу како неко удара метлом, по мишевима, и како шкрипи брава на спољним, гвозденим, вратима.
Ако Павле оде са овога свита, ја нећу преживјети!“ Кад њен муж то чу, он се трже, разрогачи очи и погледа је, трудећи се да јој ухвати поглед.
Трифун се трже, кад му жена дрекну, погледа за њом, кад она отрча, као што се у јесен за ластавицом погледа. А затим, љутито, заврте
Сунце је тек било почело да залази, а Божич је био заспао. Почео је, кроз своје шкрготине у устима, да пишти. Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини.
се пробудио, или од неког церекања, или на шум фонтане, из баште, или на звекет, џезви и посуђа, поред његове главе. Трже се и виде, крај постеље, малу собарицу домаћина, па нехотице узвикну, нежно: Францл!
Дошао је свему крај. У идућем тренутку, Исакович се, и у сну, трже, и повика: Несрећници, сву ће вам децу Темишвар оловом засути! Дрека око њега била је заглушна.
Ма колико да се трже и поче да говори себи, да треба да се притаји, да је она, можда, пропала давно, и да би га продала, као и његову
Исакович се онда трже и проговори, па поче да прича, како су Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош
Тек што је то изустио, виде како се Кајзерлинг трже и како му се очи шире, а образе му, као неки талас, прелива руменило.
Кад Павле изусти то, Кајзерлинг се трже, као да га је опарио. Викну Волкову да му зове премијер‑секретара Черњева, чим они оду. Затим приђе сасвим близу Павлу.
Да се појави на егзерциришту у Темишвару, место да креће у Росију? Стајао је као у неком тешком сну. Али се трже и саже, да дохвати свој трикорн. Затим погледа у лице Кајзерлингу и рече дрско: Слушају!
Она је, каже, одлазила и у капетанову собу. Честњејши Исакович се трже на то, али није питао слугу, ко је то био, него му рече само да не брбља, и да гледа своја посла.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Шта ти треба? Мачак Тошо трже се тако обрадован као да му је највећа сланина пала на главу: — Ту ли си, вјерни друже!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата. И као да се трже не само он, већ и све друго живо, у мраку, што је дотле било и невидљиво и нечујно, зачу се тутњава копита и залајаше
Кад слуге раскрилише врата трпезарије и показаше седишта за богатим столом, Исакович се трже и неком медвеђом снагом устаде на ноге. Очни капци беху му сасвим помодрели.
А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије.
Када је затворила за собом врата, Исакович се трже. Код његовог отвореног прозора био се накупио рој мушица, а под прозором се зеленили бедеми.
хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже.
Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе. Док је слуге притезаху, животиња се поче вртети у круг, гледајући га узнемирено својим великим, црним
” он их подиже са калдрме и трже за собом, урлајући од миља групама ветерана, којима су млађи пунили пушке: „Серби! – за графа Валиса! Серби!
И кад збиља викну, тако да се коњи тргоше, пренерази се и сам од свога гласа, док се монах трже, као да га неко бичем шину.
бедема, ослушкујући оштри одјек копита свога коња и коња својих слугу, Исакович испаде на градски трг изненада, и трже се кад угледа пред собом дуг ред топова, повезаних ланцима, војнике и официре.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Има ли, Јанко, у вас кртоле? — запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир. Млади човјек трже се из мисли, зачуди се најприје томе питању, па, насмијав се, одговори: — Како не би било кртоле!?
“... Јанко се трже од гласине кнежеве, чије кораке и не чу по снијегу: — А ти гледаш наше дворове и подворнице, Јанко?
— То је истина — рече кнез. Саво се трже. — А, опрости, кнеже, ја се заговорих с овијем младијем човјеком, а на тебе заборавих? Што ћеш!
Мушицког, Новине, које су излазиле у Бечу год. 1793. и 1794.; календара итд. Јанко се трже на брујање звона и на тутњаву која настаде у манастиру, те се огрну струком, закључа ћелију и пође.
— Јесте ли задовољни? — запита га најпослије Петровић. Јанко се трже као да се пробуди иза сна: — Опростите, господине, ја... ја... — Разумијем ја то добро.
— Тако је! — потврди Лабуд. Јанко се трже и заусти да ће њешто рећи, али се предомисли. — Оставите сад то, имаћемо кад и то спремати — рече Стево Бојов, па се
— Ма што? Ма што? Милици се учини да њешто шкргну крај колибе, те стрекну, па се свом снагом трже да се извуче, али је стегоше гвоздене мишице кнежеве. — Е, нећеш, мачко једна! Реци, па бјежи!
Она се трже и рече: — Еј, бруке наше, да ово ко види! — Лако је за ову бруку, али не ћаше лако бити за ону, како оно ти започе
Милићевић, Вук - Беспуће
— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она. Он не очекиваше њезино питање и трже се. — У Загреб? Не, нећу ићи ове године.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Паја узе чашу и куцну се с домаћицом и домаћином, и сви испише. — Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?
Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку. Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти. (1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога
“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже И чудо га снађе: „Јао мене, и до сада Шета ја по горе, Али не чу још никада Да славуји зборе.
Страшни вијар одозго ме трже, Па ме доле у тавнину врже, Сама тмина, сама тмина густа И празнина око мене пуста, Путе пусти, путе страовити!
никад — дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго — Никад више —“ ту му коњиц рже, Он из мисли претешких се трже, Те погледа небу ка истоку, Гледа боље, не верује оку: Црвēн пред њим, кâ да небо гори: „Шта је оно — зар већ
Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.“ Ово рече, севнуше му очи, Сабљу трже, плахим кроком крочи, Већ је близу, већ до Цвете стиже, Већ јој сабљу изнад главе диже! „Умри!
“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.
Ајде, цвеће, па увени брже, Када ње ту, да те бере, нема; А ти, зоро, што се из сна трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи, данче,
„О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!“ И Васа трже, ма слага му око, Он Стојана нам претури високо. Тад Стојан пушку своју малу пали. И добро згоди, на земљу га свали.
Наш Стојан грдну претурио муку, И злато узе злотвору из руку, Још њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол
54. Така страга, та каква је, Каква мора бити спреда? Па се брже за њом даје, Па је стиже и погледа, Па се трже, ао јаде, Мал' у блато што не паде. 55.
123. Но већ мора да с' растави: „Збогом!“ рече, па ти брже, Оде к врати, па одбрави, Ал' како се млада трже: Тек одбрави, ал' на врати, Помоз', Боже — њена мати! 124. „Па зар тако, моје лане? Мислиш да је мати луда?
Скоро сунца успомене Проби тмине те маглене, Ето, сину дивно, мило, Кâ некада што је било, Ког са неба свога трже, Па под ноге лудо врже; Он га трже, сунце паде, Разби свет му на комаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве. — Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо? — Каже мој дјед — одвалих ја самоувјерено.
Ајме мени, ко је сад ово? — трже се нека од жена, испрепадана свакаквим у бога људима, које је минули рат још увијек избацивао, као замуљене наплавке,
— Како да не ваља, Мјаило, брате! — чисто се трже сељак и опет се огледа на онај љесковац. — Добар је он мени, предобар, немам ја ни њему никакве замјерке.
— Ма не може бити! — трже се Џакан, па се окрену и ждракну очима на бабу. — Гле ти ње! Видио сам ја одмах да је она некаква ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.
Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну. — Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.
! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено. — Не бој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе... Иди!
Уђе он заносећи се. — ’Аџике мори! Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно. Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет.
И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас... То долажаше из ваше куће.
У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба. Сви се насмејаше. Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно. Остале, као да би је оправдале, рекоше ми: — Две ноћи није спавала.
Чувала је, па сад задремала. — Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. — А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако...
Она се трже, стресе и освести. Погледа ме уплашено и гласом који опија и заноси, дршћући, једва чујно, протепа: — Немој!
Несрећа, кажем ти!... — Истина, истина! — одговараше онај други. — Боже, опет он?! — Трже се Цвета преплашено, кад чу онај други, више женски но мушки глас.
— Цвето, дођи, или... — И хтеде да се дигне, али се трже изненађено, кад виде њу где дође и наже се над њим. — Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?!
— Вода дошла, а ти? — трже је мужевљев глас. Учас беше дотрчао Јован, радостан што је једва довео воду. Али кад спази како она није пазила нити
Ја не знам зашто, али загњурих лице у њих, јер су оне мирисале на нешто што тако годи и потреса. Из тога трже ме вика на Спасену, младу, виту, црномањасту и Топлу жену нашега комшије, који је одмах после свадбе отишао у Турску
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дуго се отац и син разговараху, те нијесу ни примјетили да се смркло. Отац се први трже: — Ја загаламио, а не сјећам се да је дијете гладно. Дај овамо виђело и делај спреми вечеру! — рече маћехи.
Кад цар видје толике војнике повезане и без ране и без мртве главе, побјешње од љутине, па трже пола војске те на оно поље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику! Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави,
Држи га, стара!“ Јадна се бака из сна трже, збуни је дрека и румен сјај, па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!
Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!“ Трже се Мјесец, баке се плаши, сада ће мисли, почети бој, па брзим скоком низ небо праши, а за њим сипа звјездани рој.
Пови се врба, заигра листом, откри се небо сиво, долети чапља и прва капља, пред Жућом блесну живо. Трже се ловац као од гује: „Спасавај кожу, ето олује!“ „Куда би, шта би?!
“ Ждерко се трже, погрби леђа, у небо зирну оком. „Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже,
“ Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи — па се иза сна трже! Уместо вука и страшног лава, над њим се бечи — Винкова крава . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
У пољу дотле Жућа и Тоша стали, не чују са млина хук. „Шта ли је са њим? — трже се Жућа — Није га, ваљда, појео вук?!“ Стаде и Тоша, напери уши: „Не чујем његов радосни бруј.
Мачак је очи дремљиве утрȏ: „Побогу Жућо, свануло јутро!“ Жућа се трже, заспао беше, у поток зури ко нека овца, узалуд стража, узалуд бдење, нема ни риба, ни чудног ловца.
То ти је, бато, оклопник велик, одозго дрво, одоздо челик.“ „Дрво и челик!“ — медо се трже, хвата га пуста страва. — „Ваља ми маглу хватати брже, бојим се — оде глава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Апатично пођох. Цигарета ми није пријала, те је бацих. Једва се зауставих код првога вода. — Јесте ли га видели? — трже ме смех Танасијев. — Ударило га посред груди. Алал му вера... Али нема ништа. Једва дођох к себи. — А шта нема?
Стрељачки строј, поравнан као на вежбалишту, сручи се наједном иза брега. Трже ме отегнути узвик: — Марррш, марррш! — Окретох се и видех како војници четврте батерије извлаче топове на врх брега.
— Помоћник на његово место! Топ груну, цев се трже уназад и ашов лафета се зари у песак. За првим сукну пламен и из осталих топова и целу батерију обви облак прашине.
Један од пешака застаде, па завири у цев топа, а нишанџија притвори затварач и он се трже. Смеју му се другови, те застадоше и они да завире. — А, дете му, види како је „ишпалирано“.
Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама. — Бога ти, синко — трже ме женски глас — дођидер, да ми скинеш једно буренце са тавана.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Види се да ми нисмо за село: треба са њима бити друкчији. Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.
« — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.
И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним ? Зар то ја чиним од истине... ја, који досад не смедох погледати у женско!..
— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу. Да је раније па да свратите, али је већ мрак... Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како... не, не, молим... Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ!
Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се. — Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се. — Ради, не знам што већ не излази.
их, осећајући унапред њихову непријатност и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле. Трже је из тих мисли звецкање сабље. Писар јој приђе, весела лица.
Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху. Кад угледа њих двоје, он се трже и задрхта: осети да му не долазе ни са каквим добром. Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином.
Деца беху изишла на одмор ; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу. Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се. И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.
— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу. — Шта ће приз... Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта!
Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...
Нисте ли пре неколико минута били као убијени. Зар и то није страдање !... Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења. — Страдање...
Прионуше обоје на посао... Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање. Протрља очи, послуша... јест, то је она.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому. Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, гадећи се, глас Петров га трже: „Рави!... Стрвина!... Обиђимо брже!...“ Ал Он занесен свемирном лепотом. Он се сажали над умрлим скотом...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Наједаред, трже ме неки шум. Крај обале, мало даље од мене, угледам неког рибара. Чамац му уз обалу, а он крпи мреже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола.... И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с
кровове свију околних кућа, или треперење велике тополе, која се, као горостас, по малко њихала пред школском кућом. Трже га из тог заноса врисак детињи. Одмах до њега становао је неки судија с породицом.
Он није на то обратио пажњу. Тек кад кола савише у његову улицу и кад већ беху према њему он се трже. Одмах је познао, да је то »Голанфер«, хајдук — кочијаш. Заустави га: — Јеси ли ти, Голанфере? — Ја, господине.
Видећи да онај мотри само на Љубишу, Радоња се исправи, положи око по пушци и окиде. Груну пушка, а онај се трже и окрете своју пушку на нас.
— Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш.
Господин Бурмаз беше се нешто замислио, па кад се помену ова његова хартија, он се трже, као да се нечему досети, па завуче руку у џеп и извади отуд пуно хартије; разгледа их све пажљиво и журно, па кад не
— Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и загледа је.
Деда вриснуше и разбегоше се куд које, и он, као да се одједном трже, спусти руке па само узвикну: — Бог и свети Илија громовник нека им за то плате!
— узвикну чича Пера и трже српом прву руковет. У том крцнуше врљике одмах иза њега. Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву
Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву дугачку и белу фигуру, трже очи, саже се још више руке му задрхташе, и он стаде збуњено и брзо да сече жуто влаће. — Пронеси га, Боже Спаситељу!..
Подиже руке и протрља очи песничицом, зевну једаред па хтеде опет да легне, али као да се нечега сети, трже се, погледа јасно по соби и његово ведро невино лице наоблачи се... »А-а ... оно синоћ!...
— викну отац сурово, али опазивши како се дете пренеразило и унезверило од његове сурове и необичне опомене, он се трже, па му се опет обрати благо: — Не бој се, чедо моје, воли тебе бабо.... Кажи шта хоћеш да ти купим?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око
два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати. Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду.
Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је. Заустави се на фамулусу.
Остаде ћир Ђорђе и Ташула. — Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«!
Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће! Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с
И Срета се трже кад виде кога је загрлио. Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за
— рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ко зна откуда, Изнебуха, Ту, сасвим близу Ува, ил уха, Као да коњ Стаде да рже: Нешто ме уплаши, Неко ме трже! Ко се то огласи? Шта то би? Да ли чух предзнак Среће, ил коби? Ништа!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој. Она се трже. Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не?
И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну. — А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни. — Ето, снашке, једва стигох — поче да јој се правда Магда.
Али одједном се трже. Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које
А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште. Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз | раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта
смејући да уђе и поздрави га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу. И само што запита: — Ко је још тамо? | — Магда.
А Магда тамо сва смушена. Не зна куда ће. Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала. Он се трже, изненади, и то усрдно: — Гле, Магда! Зар ти, Магдо, још овде? — Ја... ја... још...
Али се брзо трже. Изиђе у кујну. Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца: — Куда, Софкице?
Хвала, чедо! Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од ње. И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и
Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку. — Целивај! Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене. — Кажи, драгичка! — Па... драгичка — поче Стана, снебивајући се и чудећи се. — Снаху имаш!
Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам. Испрва се није могло од паре ништа да види. Једино је одозго кроз зракаста
Поче да греши. Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају. И она се брзо трже, поправи. Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко
Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
За неколико није се могао одвојити од огледала, па се трже те истрча и уз трећи низ скала, у неку пространу дворану.
Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј пута, ухвати га за руку... Он се трже иза сна и сједе. Крцун Озринић бјеше га, збиља, ухватио за руку и подрмао. „Та, шта ти је чоче?
Сва три су Мушовића, змије љуте...“ „А, оно је Имбро?“ прекиде га момак а очи му плануше и лице му преблијеђе. Трже се као да шће искочити но га Оташ погледом и ријечју устави.
Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу. Видје како се маломе груди убрзано надимаху и слијегаху, у
Кад му свјетлост до ногу доприје и очи му заблијешти, Владика се трже из својијех мисли. „Сједи Иво! Сједи на бесједи!“ рече Владика осмјехнувши се.
„Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио... али не знам ни да сам пушку натегао. Чини ми се да је то било, да се догодило прије но што би оком тренуо...
Тако постајаше неколико тренутака. Јаки тутањ од људскијех корака трже их свијех, и сви преблијећеше видјевши другу гомилу оружанијех људи што се примицаше.
Но домаћица му, истиха ће: „Пејо, људи су подријемали, а и уморни су богме!“ Он се трже из својијех мисли, па као да надокнади што их је дотле баталио, стаде да замеће шалу.
Бјеше то очајнички поглед. И лице му бијаше блиједо и растројено, тако да се дјевојка нехотице трже. „Не!... не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно. „Камо срећа да нијесам преболио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Дакленка, кад велиш да му се најавим? — пита отац. То трже Бакоњу из снијевања. — А? Стрицу да се највиш?... Никако! И не мисли о томе! Он већ мисли да си отишâ!
Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу. Из тих црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема. Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.
Идући к дућану, Шимета му исприча да је дјевојка јединица у матере и прилично имућна. Одједном Бакоња се трже и устави. Средином улице иђаху: Цонтрона, Врљока и Бакрица. Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.
Он није размишљао, него осјећао. Сунце већ бјеше нагло ка западу кад се Бакоња трже. Он похита. Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симки хитро промакоше сећања на то давно вече и једна изговори: — Не требају ми. Он трже главу, ухвати је косим погледом, па касније промрмља у браду: — Они се смеју, седе на коленима и краду крушке.
Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш?
Ђорђе је синоћ дошао, а још га нема да се поздрави и исприча како је посао обавио. Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао.
Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку. Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке.
— Кад сам ја после овакве вечере с вама разговарао? — изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“. Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази.
Ђорђе дуго стоји уз врата, не гледа је, па се накашља. Она се трже и збуњено упита: — Он дошао да подели имање? — Да подели — хукну и седе на кревет.
Он се трже и окрену, па дуго замагљено гледа у брата. — Написаћу ти признаницу само на суму коју сам примио — тврдо рече, узе са
Аћиму се отворише уста, стоји са штапом преко леве руке, хоће нешто да викне, али се трже на други куршум, њему намењен. Тола јурну с тољагом на официра и тресну га по глави.
— Кажем ли ја вама, луди, да ће њега да пусте! — викну из угла најозлојеђенији Преровац. Аћим се трже, строго и упитно погледа апсанџију: његово лице и глас ништа не казују.
А ипак, иако не би хтео, сасвим јасно осећа да је воли. И То што је у њој. То што ће да израсте из мрака њеног меса. Трже се.
— Постаје сигурнији и тврђи. Она јурну ка вратима, трже браву, намакао резу! Сва снага сјури јој се у стопала, стаде. Ђорђе се кратко зацерека и мукло рече: — Немаш куд.
Кроз зид у његов мозак пробија се мукло стењање. Исто тако и крава, па се трже од грешне помисли и брзо закорачи у јабучар; у очима му крвав клобук, а грање га удара по лицу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури.
— А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији кикот и трже се. Осим јелена на ливади никога није било. Само је кроз ретке облаке лутао месец. — Да није то плави јелен говорио?
Зато га и зову Звездан... Занесен причама трава дечак-капљица и не осети како тоне. — Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини. »Какво је ово чудо?« Дечак-капљица рашири очи, задивљен.
Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот!
Није ни приметио како према њему кроз прозрачно плаву воду почињу да се пењу гране корала. Трже га тек риба која му се на длану преобрази у златоперку.
— Баш су лепотани моја деца! — задивљено ускликну жаба крастача, па се трже: — Шта је ово? — крастача се с негодовањем загледа у тек рођену жабицу.
Полако заборави и на сан, и на песму, кад је, једнога јутра, трже нечији дубоки уздах. Окрете се и погледа око себе. Нигде никога. Напреже Бела жаба слух.
Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна ружа, господару неба, задржи се
Затим се склупча крај њених ногу и прошапута: — Буди моја невеста! — плахо се подиже и загрли је, а стена се трже, обрадована. »Гле маленог!« прође јој кроз главу док јој је талас нежно дотицао стопала.
Запамти то и остави ме на миру! Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена се наглас насмеја. Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те!
С чежњом посматрајући отворен прозор, лутка се сети крила која израстају ономе који их изнад свега жели. Затим се трже. Поново погледа отворен прозор. На раменима јој је већ нешто расло...
— Хвала за све! — проговори онај златни људским гласом једном дечаку. Овај се трже. То није било, нити ће бити! Мора да му се придремало? Откад лептири говоре?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти Чун се љуљну - он се трже Оде санак пусти! Бр. Радичевић ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК .............................. ..........................
“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе. „Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“.
сину већ, а он је стојао будан; И с нова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан; - и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо сам: „Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите!
На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Неки од њих зграбише неколико камичака и бацише их на Паролоса који је још спавао. Он се трже из сна и појури за њима, поскакујући на левој нози.
Цело друштво повика као из једног гласа: „Погоди ко је то!“ Он даде тачан одговор. Госпођица трже своје руке натраг, он устаде и окрену се - обоје се погледаше узајамно. „Исак!
Уплашен овим упоређењем које му изненадно паде на памет, Дарвин се трже, но затим се насмеши. „Утолих колико год сам могао своје порођајне муке, но остадох бременит, јер она замисао не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Почеках још мало, па, неиздржљиво нестрпљив, гурнух, најзад, врата која зашкрипаше. Он се трже љутито, загледа се, познаде ме, скочи (спавао је обучен) па се загрлисмо.
— Чкоњо! Он се непријатно трже и облачећи на наго тело свој изгорели шињел, промрмља: — Одох ја да убијем оно псето.
И тек што је ово рекао увиде и сам како је бескрајно јадан био овај одговор. Као сан нејасна дотле, жена се прену, трже, онда се мало намршти и нешто свесније и као сама за себе стаде ослушкивати како се оне тајне силе буде. Ћутали су.
криланце лептира како се дотаче оног свиленог граничног кончића, те ме страшном опоменом, јединствено мучки, трже из заноса. Као махнит ја поскочих са столице и зграбих револвер који је лежао на столу.
Нагло и грубо повучен с леђа кочијаш се трже, а малаксали коњи наједанпут стадоше као укопани. — Господине, — узвикнух запрепашћен — шта ви то чините?
и као стегао је чврсто ову четку и брише оне облине, и самога би себе избрисао да не постоји, кад га одједанпут трже и пробуди звоно станичнога вратара који је скори полазак воза објављивао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А сад полазите, и нек вам је добра срећа! Ђурица се трже, као из дуга сна. — Шта, зар нећемо сутра ? — запита чудећи се. — Сутра, ја како.
Али време протицаше брзо... Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини. Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута. Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.
Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. — Доле с коња!
— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.
— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.
Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде. Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.
Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. — Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. — Откуд ти знаш да сам дошао?
Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.
Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе. Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају
— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци! Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на
— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи.
Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
до оног мјеста гдје су њеног побратима убили и бацили у грабу, те узеде његову главу, метну је на врат, кад он оживи. Трже се и рече: — О боже, како сам слатко био заспао!
Он јој показа свиралу, али јој рече да јој не да. Она брже-боље трже свиралу и оте му је, те га клепну њоме по глави, да је одмах заглавино и у несвијест пао.
Чим стиже наш јунак, потеже топузом и удари јунака три-четири пута по глави. Трже се делија, па поче корити девојку што га је по глави бискала те га је разбудила, али кад се усправи, виде да га неко
Ћипико, Иво - Приповетке
Па се наједном трже и пожури у град. Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло
” — Што премишљаш? — упита је изнебуха. —Ето — трже се дјевојка, — немаш криво, можда би нам обојици боље било! — Па што се скањиваш?
— Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну. Антица се трже из мисли и припомјести.
—Укрцајмо се! — јави се стари рибар. Антица се трже, и у задњем часу снађе се, приступи мрцу, клече преда њ и дотаче се устима влажно— га му чела.
Чини ми се да старица, гледајући у отворену пучину, сада о томе снатри, а трже се кад одоздо угледа старога Андрију гдје к нама иде.
Дође му да загази у воду и да приђе к ватри. Пас у врбаку заштекта... Миливој се трже. —Да идемо! — рече Арнауту. —Нећу! — не мичући се одсече заробљељшк. —Што да ме даље мучиш? Убиј ме овде!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Али одједном се трже”, додаје аутор. А тргла се зато што: „Кроз прозоре више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених
Зато се Софка и трже [. . . ]”. 114 Очигледно је да су светлост и дневни жагор напољу опонирани са тишином, тамом, влагом и јаким мирисом
је све то суновратити, као што и хоће, у еротски доживљај, који она исто толико жели колико избегава: „Зато се Софка и трже, јер, узнемирена баш том тишином, мирноћом, предвечерјем, кроз раширене ноздрве поче осећати како се из дворишта
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Остаће и даље црква непокривена, а школе у подрумима. Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега. Али не погоди.
рупцем, па онако, ни сам не знам што и по којем закону, почех му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва будалом и човеком који није више за пушку но за манастир Девич, камо се воде сви шенути од памети...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А кад јарко сунце жмирну (Јер му сумрак трже сјај), Рука руку само дирну: То је био опроштај. — Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико,
И опет ће, и дуго ће Над висином Црне Горе Као сунце одозгоре Сјати мајчин сјај. Сегло небо, ал’ се трже; Шта би срца, шта би стене Без Милене узор-жене? — Јаук, лелек, вâј.
Кад већ мора бити борбе... Ал’ ме трже мисô нека — Зар баш борбе бити мора? Нема л’ каква друга лека? »Стармали« 1884. ДА СЕ НЕШТО...
Краков, Станислав - КРИЛА
Фењер је пред њим сањиво жмиркао. Долазак двеју прилика одједном га трже. Војник се сагибао и спуштао нешто пред њега на земљу, а ађутант је набрајао изостале. — Само трећа чета није поднела.
Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком.
Још неколико сјајних пруга се вину у зрак. Сину отуда далеко са косе, зазвижда, али тако блиским фијуком да се све трже, и тресну шрапнел баш над рововима. — Ух, ух, у наше... слепци...
— Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо. Мајорове су очи биле затворене, кркљао је и окрвављеном пеном квасио дебеле а бледе уснице. — О... о..
И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену. Батерија крај њих то отвара ватру.
Прво се: У р а! тек разлеже у ноћи, када се мали ађутант задуван и уплашен закачи на бодље уплетених жица. Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он скочи са мокром и каљавом главом. Хтеде да налети на мене, али као да се трже. Онда забаци руке на леђа, па ће рећи: — Зар мене, богати, Светиславе? Мој школски друг... Али шта да му радим.
Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао.
Али један, изгледа, одаје знаке живота. Командир се трже и позва поднаредника. Говорио је полако, реч по реч, као да прибира мисли: — Спреми људе... Скините наредника са жица.
— Гр-р-ру! Драгиша се трже. — Ништа, ништа, не бој се! — умирује га Лука. — То гађа „Виљем“. — Какав „Виљем“? — Заробљена немачка хаубица од
— Госпођице, није реч о томе... — Како да није?... — викну и лупи ногом. А онда, као да се трже, обори поглед. — Знам... видим. Ружна сам и одвратна самој себи. Сви ме избегавају, клоне се...
Она се готово неприметно трже и показа му очима на млађу сестру. Тома је разумео, и нагињући се преко полете, обрати се Арлети: — А ви, Лулу, јесте
— Ипак, лепше је име Гастон него Драгиша... Гастон! — Али ви сте лепши! — излете јој готово несвесно, онда се чисто трже и окрете главу на другу страну. — Хвала на комплименту! Али отада она је заћутала. Одговарала је само на моја питања.
Нагнуо сам се према њој. — Реците ми, на пример, како сте добили писмо пуно нежности од Гастона. Она се трже и погледа ме. — Како?... Зар би вам то било пријатно! — Сасвим. Свака ваша радост је задовољство за мене.
— Добро, кад знате да су заједно у његовом стану, рећи ћу вам: дао сам Полети часну реч да ћу вас чувати. Она се трже. По неком чудном женском инстинкту, запита ме: — Али у ваш стан долази друга... Можда Францускиња!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Усред гробља смио би он ноћити кад је Јаблан с њиме. — Само шјутра! — Трже се Лујо као иза сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења.
Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. — Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом.
— Баш нико ни да се нашали с цијеном, а ево нас и ноћ у чаршији стиже! — трже се опет старац из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајно.
претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек. Наједанпут се трже, исколачи очи, зину и грчевито здера са себе сву одјећу и го побјеже с гробља, а за њим се нададоше остали блентови са
— Бога ми, брате, мене лијепо страх! — трже се Стевица, кад се у близини пред нама, на једном брежуљку, указа врло висока, дрвена кућа, под којом су се видјела
брадица у нереду, а коса с по неким црнкастим праменом, замршена, масна, разастрла се по широким, угнутим плећима. Трже се као иза сна, као иза дубоког, тешког сна, дохвати кутију, смота цигару, припали је и поче пушити.
Изиђох иза стрехе, а за мном Стевица. — Помози Бог, оче прото! Он се трже и узневијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа: — ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?!
Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе. Клисну у собу, скиде пушку с клина, пребаци је преко себе, а дугачак
— Дај ми кажи, Мићане! — трже се мајстор Глишо као из дубоког премишљања, примаче се ватри, истресе лулу о длан, па је опет напуни и метну угљен...
— Ето и', на моју душу, котлу! — трже се Мићан као да га нешто за срце уједе и устаде са стоца. На авлијском зиду више котла затрепери свјетлост од
Симеун се само мало трже натраг, ни најмање се не збуни, већ још одушевљеније и силније настави: — За мном, браћо! За мном, ко се часним
Бога ми, дијете, ја би рекô да ти нијеси саставио око лијеске... Што ћу ја жени дјевојку доводити! Судац (трже се): А, сад знам! Јеси ли је довео као удовицу или као цуру? Давид: Е, сад и ја знам! Довô сам је кô удовицу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? Она се трже и чисто уплашено упита: — Знам, па? — Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу.
Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се. Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом.
Ћипико, Иво - Пауци
А њихови обгрљени животи горе и у ватри се троше... Раде се наједном трже, вели јој: . — Што дрхтиш испод руке ми као лист на трепетљици?
Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину... — Слушај ме! — трже га из мисли газда. — Примакни се ближе да ти кажем што треба да радиш!
— Ја ћу те собом повести! Што ће ти Радивој? — и не пушта је. — Одлази, одлази, велим ти! Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи.
—Машо, — трже се — јунак си! —Што је корист кад немам порода? — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком
Раде се унеке трже, вели Маши: —Касно је! Жена упрти торбу и изиђе. Раде је испрати до пута. —Не замјери, опрости, Раде, није до мене!
—Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој. Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори.
— Помете ме, — вели. С друге стране ватре трже се крмача и загрокта. До њих одмах преживљу говеда, а споља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим
Али однекуд надође жупников слуга и вели му: — Што ти, Раде, ту чекаш? — и насмија се на њ. Раде се трже, и, стидећи се, поврати се кући.
— Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно што је у души осјетила. — Раде! — понови у заносу, трже се и, извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка ... — Машо, Машо!
И махне руком, као да се нечега брани. — Дакле, што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар. —Чудо тражиш! —Своје, брате. —Нека је и твоје... али чудо!! —Чудо — не чудо... Тако ти је!
—Хоће, вала, таман у бездан! — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио— трже се. — Неће, бога ми! Не дам земље из руку до велике невоље... Не дам је, па макар је крвљу морао откупити!
Уби га на мјесту кад суд не досуди како он мишљаше да је право. Из мисли трже се, јер унук, мали Илија, затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И лаки шушањ из мисли ме трже; То беше анђô неспокојства мог, И ноћ се узви, и копрену врже, На бледо чело пратиоца свог...
зора сину већ, а он је стојао будан; И снова тавна ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан - и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо сам: Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите!
Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа. И Арес с осмехом стоји. Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из груди матере младе Кô светла, јутарња роса на травну земљицу
И стари крпа се трже. Он речи појмио није, Ни наду на лепши живот, која се у њима крије Али је певање чуо, и нежна туга га узе.
Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан. Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. Његова је света моћ!
у пустом трему, Дигнувши над главом факљу, роб један прилете к њему, А одмах, за робом својим, и син се Катонов трже, И журно дошавши оцу, лекара доведе брже.
Кравар би, стојећи тако, још дуго лупао главу, Да га не викну неко и трже на светлу јаву. То беше свињарче - Амор. Идући бодро и лако, Одевен у селско рухо кравара погледа тако Да овај
Још тама владаше густа, А он се бунован трже и онда лагано уста И поглед около баци. Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође.
Ту ћата нагло се трже, И упрепашћен стаде. Јер поглед кад напред врже, Он виде крилато дете, па, збуњен кô селак прави, Опипа кукове прво,
Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И мужа над собом спази. И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Било је то једног октобарског јутра 1896 године, када ме мој будилник трже из дубоког сна. Ја протрљах очи, умих се и обукох на брзу руку и појурих као помаман на Технику која се, као што
Толиком успеху своје музе он се није надао. Блажени осмејак обли његово лице, али се он брзо трже, даде својој физиономији Дантеов достојанствени израз, погледа презриво на оне две црне каве које им је келнер баш био
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!“ Па је узе, па њом брже да примакне к усти… Чун се љуљну… Он се трже Оде санак пусти!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
О, Боже, знаш ли ти шта ће да буде — уздахну полугласно, и трже се, јер се у тај мах створио крај ње Шваба. И он већ младић, али сасвим другога и свога кова.
И онда она несрећа на салашу; па после деца, и оне наде, и можда и неки нов, бољи живот... Госпа Нола се трже, али се поново занесе. Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање.
Потера ветар и нешто плехано преко калдрме. Чувар се трже ода сна, зграби оно плехано и стрпа у џак не гледајући. Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња
Увече су сели за вечеру сви заједно: госпа Нола и њена деца, по реду старешинства: Паула, Јулица, Срба. Трже се госпа Нола: — А где је Швабин тањир? Тако. — Вечера је била кратка, али нико није ништа јео.
— Господин Тома се збиља вратио на рад. Али је лекар казао Бранку: — Шлог, шлог, младићу мој! — Бранко се трже: како та шаљива реч може да буде озбиљна и кобна. — Шта да се ради. Стар човек, истрошен...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коста настави: — Смрче ми се пред очима. Дохватио сам је и спустио на кревет. Али она се наједном трже, скочи и показа ми на чизме. Онда одречно махну руком, као да је хтела рећи, како са чизмама не могу на чист кревет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Као патуљак-сунцокрет! — исправи га један од браће, а мама се трже. Не памти се да је икада неки сунцокрет одбио да следи сунце! Нити да се родио тако мален и својевољан!
Старац ће строго: — Или ћеш рећи камо идеш, или нећеш изаћи из ове шуме! Трже се дечак. Сакупи снагу и рече да тражи Месечев Цвет. — Месечев Цвет? — плану старац.
Пламене и жестоке су му биле очи, оштра и хитра реч. Људи су га с нежношћу посматрали. Златокоса се трже и задрхта. Да се то није Месец у момка-лепотана претворио?
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу
А онда: пред зору крикну галеб у небу. Трже се Маријан као да га је неко бичем ошинуо, узе чамац и завесла ка заливу где је старац бацио мреже прошле ноћи.
— Сећаш ли се сада ко сам? — загледа му се девојче у лице, а он се трже. — Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века
Опази Варалица да птица постаје нестрпљива, па брзо рече: — Пропусти ме! Дозволи да с извора гутљајчић воде узмем! — Трже се Варалица кад виде да орлушина копа канџама стену испод себе тако да варнице искачу, али понови своју жељу.
Сада се птица трже. — Не могу да те пропустим! — рече. — Дужност ми је да будем прва стража. Једино ако ме надиграш — пропустићу те.
— Сад узмицања нема! — нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио! — трже се Варалица: змија се у девојку претварала. Занесе га за трен лепота Златокосе, на кошуљу заборави и пође ка извору.
Занесе га за трен лепота Златокосе, на кошуљу заборави и пође ка извору. У последњи часак се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад.
— дечак још и не заврши своју мисао, кад чу како се иза ормана нешто миче. — Шта је сад ово? — трже се малишан, савлада страх и пође ка орману. — А, то си ти решила да се прошеташ?
Старац се трже, узе метлицу и крете ка граду. Гомила радозналаца пратила га је на одстојању, без речи. Тако су и до града и до
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Нијемо гледам кроз потоке сузе, По оштром мразу теби душа блуди — Вапије, цвили... Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди... Жедан сам...
Сања... Но ђаурска труба писну неђе. Он се прену, трже, густе скупи веђе, И обори главу међу сухе руке. 1911. ПРЕПЕВИ XАЈХПИX ХАЈНЕ И ЛИРСКИ ИНТЕРМЕЦО ПРОЛОГ Моја
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јао брате, вила ме устрели! А нисам ли тебе беседио да не певам кроз Мироч планину?“ А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и љуби: „Јао Шаро, моје десно
“ Вели њему и Милош и Реља: „Ми волимо на сама Богдана“. То је Марко једва дочекао. У то доба и Богдан допаде. Трже Марко тешку топузину, пак поћера дванаест војвода: док с' окрену неколико пута, свих дванаест од коња растави и бијеле
“ Ал' се Турчин останути неће, 'вати Марку десни скут доламе; трже Марко ноже од појаса, те одсече десни скут доламе: „Иди, бедо, аратос те било!
“ Ал' се Турчин останути неће, већ увати леви скут доламе; Марко трже ноже од појаса, те и лева одсијече скута: „Иди, бедо, да те бог убије!
“ А Марко се трже иза санка, па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерно слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у
три-четири пута; колико си мене ударио, толико ћу тебе ударити, па ћем’ онда на поље изићи и изнова мејдан започети“. Трже Марко буздована свога, пак удари Арапина црна: како га је лако ударио, искиде му из рамена главу!
Кан’ да није на њему ни била!“ Трже Марко сабљу од појаса, пак зареди Арапове слуге: исече му четрдесет слугу, а четири не кте погубити, већ и Марко
“ Када Марко сактиса оружје, онда трже дивит од појаса, а из џепа књиге без јазије; књигу пише Краљевићу Марко: „Ко гођ дође Урвином планином међу јеле
Павле узе злаћене ножеве, па их вади из сребрних кора, — али ножи у крви огрезли! Кад то виђе Павле господару, трже сестру за бијелу руку: „Сејо моја, да те бог убије!
А кад бојна копља изломише, Јанко трже мача зеленога, Алил трже сабљу димишћију, један другом јуриш учинише: ману Алил, а дочека Јанко, на мач оштру сабљу
А кад бојна копља изломише, Јанко трже мача зеленога, Алил трже сабљу димишћију, један другом јуриш учинише: ману Алил, а дочека Јанко, на мач оштру сабљу дочекао, на двије је поле
Таман хајдук у гору зелену, Турчин трже пушку кубурлију, те он гађа Даничића Вида: погоди га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Да сам бар ја понио неки фењер и сам самцит покушао да се увучем тамо. Док је тако сједио невесело оборене главе, трже га из мисли Стричев престрашени узвик: — Ено је! — Шта је?! Ко је?! — поскакаше дјечаци. — Она! Она главом!
— Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо.
— Шта је? — зловољно промрси учитељ и не гледајући је. — Хоћу да добијем батине. Учитељ се трже, затрепта и не вјерујући да је добро чуо, нахери главу и заклони уво дланом. — Шта кажеш, понови! Шта си то рекла?
— изрече Јованче свечаним шапатом. Опрезно, корак по корак, упутише се у разгледање дворане. Изненада Мачак се трже и викну: — Јао! — Шта је?! — препаде се Јованче. — Јао, нешто ме убоде за врат! У-ух, што боли...
Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво? Да то нијесу они несрећни патуљци, па се попели некуд горе? — Не знам ни ја — уозбиљи се
Једну ми је дала из њедара ев оволику, мирише ко ђул. Чуваћу је сто година и сваки дан пољубити. Луња се трже и скамени се, хладна и неприступачна.
— Ехеј, ти не гледаш куд трчиш! — викну момчина. — Ни ови иза мене не гледају куд пуцају! — трже се дјечак. — Како не гледају, јадна ти мајка, а шта ти је ово на шеширу?
Овако ми је сасвим добро. Луња се на то само трже, пажљивије загледа дјечака на свом крилу, па брзо скочи тако да Стричева глава бубну у траву као нека бундева.
— Не иди даље, ево војске! — Какве војске? — трже се Јованче. — Ево их од раскршћа. Усташе и још неки, ваљда Талијани: вичу нешто на туђем језику.
— Шта је оно, чујеш ли?! — трже се Мачак. Однекле, из неодређена правца, чуло се јасно пљускање и жубор воде. Јованче неодлучно застаде.
— И ми смо ти, брате, много у послу, спремамо се на омладински војнополитички курс. — Шта, шта, какав курс? — трже се Мачак. — Лијеп, друже, лијеп — нагласи Стриц. — Има тамо један одсјек за позадинске курире.
— Да, ћутао сам — признаде дјечак. — Тебе је мој друг волио па зато... Луња се трже, увријеђена и љута: — Нико мене више не воли, нит ја кога!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те. Врати се опет мислима синоћњем догађају.
Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио! Каква брука!! Бар да није то пред њим било! Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало. Којешта! — помисли Мане — па Манулаћ није ни био ту. Он је у то доба већ обично у кревету.
“ а он тада полете и викну на њу из свега гласа... Трже се и разабра.. Шта је ово? помисли Мане, каква дока, какве друге жене! Нико више није ту био, само њих две.
“ и црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.
Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици „Лелеее...“ и опет страшан смех одасвуд... Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе да види чему се то смеју тако силно.
— Што искаш, што ти треба? — Искам, требе ми срма-мустаћи... Леле, — трже се мала — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе.
Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда што су најближи вароши. Из мисли га трже женски глас. „Бата-Мане, ти ли си?
Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу. И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире. — Погле га! Сал тол’ко... — рече јетко и зловољно Ајша.
Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! Паригушица!“ Сви се тргоше, погледаше на прозор.