Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ВУКОТА Хитали смо да пријед дођемо, ма никако не могасмо брже: но Пециреп и стари Балета сакупили двадест тридест другах, па у Дугу с четом западнули, дочекали карван од Никшићах; покољи се на друм са Турцима, четрнаест посјеци
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.
КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше? За њима су тридест кокошаках, могу живјет као два султана да им дáдê некаква несрећа.
Па погини у оно господство, спушти куле, а обриви брке, а поспи се по глави пепелом, а брњице кâ жене у уши. Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина
ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ. ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ
Двадест тридест да ноћас ударе, како ти се кућа осамила, што би шћели, то би учинили! ВЛАДИКА ДАНИЛО Не бој ми се, ако Бог да, ђедо!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Берући га, говоре му: »Златноглаве, златне ли си главе, Ти ми знадеш тридест и три траве«, (ЖСС, 118). З. има значаја у Ліебеѕзаубер-y ‹= љубавним враџбинама›.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Погибе ти Кулин капетане, погуби га Петровићу Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне камените.
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?
меће танану кошуљу, до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и
те јутром и вечером ђе си била са мном под чадором; мене бити мила довијека, одвешћу те Једренету граду, наредићу тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх главе до зелене
Мож̓ ли знати, делијо незнана, кад кнез Лаза причешћива војску код прекрасне Самодреже цркве три недеље тридест калуђера?
Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара. Алил-ага беседио Марку: „О јуначе, Кралевићу Марко, ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо, па ако ти бог и
Кад пођоше на мејдан јуначки, за агом је тридест јањичара, а за Марком не има никога, до некол'ко Грка и Бугара. Кад дођоше на мејдан јуначки, а беседи царев
зулум на Косово: Косово га и поји и рани; па је други зулум наметнуо: ко с’ удаје — тридесет дуката, ко се жени — тридест и четири; који има те толико даде, тај се јунак може оженити и девојка млада удомити, а у мене браћа сиромашна, нема
“ Арап лепо Марку проговара: „Та ти за то и одавно знадеш: ко с’ удаје — тридесет дуката, ко се жени — тридест и четири; ти се видиш јунак од мејдана, није квара да стотину дадеш!
тебе суру бедевију, бедевију што ждријеби ждрале, што ждријеби коње огњевите; објесићу т’ сабљу о појасу, која ваља тридест ћеса блага“.
— у јуначке очи ударила, и причају и казују људи: док изнутра уд̓рио поставу, отишло је тридест ћеса блага, а с лица јој ни хесапа нема): „На поклон ти, ти мој мили зете!
Али коње што су га однели? Ја имадем пуну кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је твоје, драгокупе!