Црњански, Милош - Сеобе 2
Петру је долазио фелчер штапсквартере, Грк, са Крфа, који се звао Спирос Трикорфос. Човек ситног раста, глават, макрокефалос, који је био забранио да, код болесника, ико, сем жене, улази.
После своје посете код болесника, на дан мученика Артемона, који је уједно дан и других мученика, Трикорфос је дозволио Исаковичима да улазе, код Петра. Он је, каже, свој посао, свршио. Остало ће учинити, младост и природа.
То је и кир Спирос Трикорфос рекао. Чинило се да се и Петар беше, на то, одобровољио, још више. Није имао прилике, каже, да исприча Павлу, како су
Као да ништа Петар није био рекао, као да ништа чули нису, он је, мирно, тумачио, како му Трикорфос рече да пред болесником треба бити весео и да не треба показивати, ни љутњу, ни срџбу, ни увреду.
Грк му рече да Петар и није био за Росију. Зна он, Трикорфос, Москаље, добро. Дивљи су и необуздани, а још луђи кад јашу.
Урликао је од бола. Росијски, пуковски, фелчер, Трикорфос, кога је Трифун довезао, пред вече, у кућу, тешио је оца детета да та дрхтавица, иако је страшна, није ништа.
Не ваља путовати уочи Преображења. Трикорфос је, међутим, снабдео Петра свакојаким прашковима, које треба детету да дају, а дао му је и писмо на једног фелчера,
Као да је и њега нека кобила ударила у главу, Исакович се тужио, на главобоље, које га буде, ноћу. Трикорфос, Грк, медикус, штапсфизик, у Кијеву, који је неко време живео у Италији – са Русима, са Крфа – говорио је Витковичу,
Ако тог официра, његовог рођака, обузме, једног дана, беснило – говорио је Трикорфос, Витковичу – ухватиће Костјурина, за гушу.
Оно, што је Исаковича зачудило – из једног ћошка, где је Виткович био сео, појави се, Грк, Трикорфос, лекар, који је Петру долазио, кад је Петра коњ био ударио, у главу.
Код стола је сад стајао Трикорфос, фелчер, који га је зачуђено и сажаљиво посматрао. Павле није знао зашто. Осећао је, међутим, да нешто, у свему што се