Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Свашта и свакојако, како су наумили да се покажу мудрији и од самога Христа. Оригена држаше триста година за највећега црковнога учитеља (како и јест такови), а после триста година проклеше га као јеретика, и књиге
Оригена држаше триста година за највећега црковнога учитеља (како и јест такови), а после триста година проклеше га као јеретика, и књиге његове, које могоше, сажегоше. А зашто?
Притом памтимо добро нашега старца; не три, но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они својим путем, а ми јаре носимо дома, зашто
„Ако је прво,” — одговори — „у добри час, нека иде; ако ли је фторо, у триста злих часа, то нека добро знаш; ја имам толико посла на глави да ми светињичење ни на ум не пада.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало! И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало!
Подвикните слуге и слушкиње! Упослите куварице и куваре: сто кувара, двеста куварица, на триста кувара педесет пекара, и хиљаду гудача и дувача! Заседните за пуну трпезу! За трпезом пијте и певајте!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и Мијаило да се ја не шалим, дођоше и рекоше, те ја плајвазом, а немам дивита, напишем полицу да Хаџи-Бајићи исплате триста талира Живковићу; па онда пренесем преко Саве и дам Стевану Живковићу, а он мени џебану.
Пита и̓ Миленко : „А којим сте путем у Београд дошли, и колико вас има?” Кажу Турци да и̓ има триста душа, а да су дошли преко Ћуприје, џадом великом.
Ја чујем, да је Карађорђе дошао на Бели Брод, и одем к њему. Он води са собом кнеза Теодосију из Кнића и Гружана око триста војника; Милан и Милош Обреновићи с Рудничанима, и горњи крај београдске нахије. Дођем ја.
) Ми спремимо топ и око 60 коњика, пођемо; он остаде и код њега кнез Теодосије из Кнића, и са њима око триста војника. Ја и Стево (његов писар) одемо, и на један сат и по, близо логора, чујемо пушке много пуцају.
и добро знате да су шабачки Турци, не могавши трпити од нас бојеве, лане из града истерали Мус-агу Фочића са његови̓ триста момака јаничара; пак су сада с нама у миру и љубави, као што смо и пређе били, а иначе би погорели.
— Прочита Божа; он слуша како се Ђурица у скупштини заклиње највећом клетвом, живим Богом и триста и осамнаест богоносни̓ отаца и свим светим — по калуђерски — „да ћу ја Ђурица са другим синоџијама старати се о свему
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. — Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова... Сутра ћемо! — Ама потра је најпреча, Стеване... Реци људима нек изиђу сад. — Е баш да ти не изиђу сад!
Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па
Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се. Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. Ту је и Среја с ћеманетом.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ОПСЕНА Ти си као звезда једног јутра славе, А у мени оста као црна рана; Ти си триста врела што брује и плаве — Да сва буду једна суза отрована.
Повели сто бдења. — Гаврил, слуга Христа, Каза, а записах, ђак из Хилендара, Ја, Јеж многогрешни. У хиљаду триста... КОПЉАНИЦИ Стоји тутањ коњских оклопа и звека Панцира. Већ подне пада на врхунце.
А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Сви, сви! Свима ће она, сирота, полити! А да она неком рекне: „Полиј ми!”, било би триста чуда! С бојажљивошћу прилазе људи и жене бунару, и као каква господа, сваки, пошто се умије, каже Аноци: „Хвала!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: »Триста, без попа ништа«.
После ће свинче разýдити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после
После ће свинче разýдити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба
— Ах, бадава — вели задовољно поп Спира. — Кажу: »Триста, без попа ништа!« Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем, па од сад нек се каже: »Триста, без црквењака ништа!
— Кажу: »Триста, без попа ништа!« Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем, па од сад нек се каже: »Триста, без црквењака ништа!« Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер. Што јест, јест!
— А како забога? — Та... оне наше жене... Жене к’о жене! Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу...
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ДИМА: Кала, аделфе, кала. ЈАЊА: Нисам узио интересу. ДИМА: Кала, де. ЈАЊА: За три месеца триста форинти. ДИМА: Кала. (Броји му.) ЈАЊА (скупи новце, пак метне <у> џеп): Евхаристо. Ето векслу. ДИМА: Евтис.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У столећа! Са Турцима се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Цассова) већ неких триста шесет година. Серби не заборављају! То је јако непослушна и дивља врста народа.
Све то, каже, није потребно. Чуо је већ о капетану. Неће да га задржава. Срећан му пут у Јарослау. На двеста, триста корака одатле, пред Павлом пуче широк видик, који је нестајао у магли, а спуштао се у долину.
На реци, код острва Туркханов, виде на обали неко лико залеђених скела, а на једно триста корака, одатле, да има, завејана, црна, мрачна, шумица. Он се продера: „Там! Ваше Високоблагородије!
За њим је гацало, ритмично, урличући, триста војника, као у неком лудилу. Ура! Ура! Улазили су, као неки зид, који све пробада, у неку шумицу.
Трифун је, недалеко Петровог насеља, добио – како рече – биће неких триста ланаца, пет воденица и читаво село руских паора, међу које је насељавао своје сератлије, који су са њим били дошли, а
Та жеља, тај сан, му се неће остварити. Умал’ не остаде, додељен на инвалидски протокол. Са пензијом од триста рубаља годишње, за капетана. Будућност му се сад указа у силуети Бахмута.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ „У јелу су“, вели он, „прождрљиви и том приликом само о њему мисле и не узнемиравају се: срче бугарин не шали се, триста паса да се покољу не би га заглушили. Уз то му са лица падају грашке зноја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ скоро две недеље дана, откад је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да опреми триста бираних војника за полазак у рат на Француску, она није престајала лелекати.
Иначе, Исакович, цењен у војсци, доводио му је триста бираних војника, које је хтео да употреби нарочито при опсадама, и Беренклау није мислио да му ускрати чин
У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ РАЧУН Цела кампања по Лорени, у којој се борио, на челу војске, са својих триста бираних војника и благородни Вук Исакович, свршила се за неколико недеља.
Топови из вароши опалише триста пута, а војска избаци три плотуна. Исаковичу и његовим официрима, који су све то могли видети, и дурбином, и слободним
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
странцу колико има становника његово село или племе, он жене и не броји, него само мушке главе, па вели: „Има нас триста пушака.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Уосталом, шта се ту може? На испит се пријавило преко триста кандидата, а глумачка класа може да прими само седамнаест нових студената. – Па, шта сте нам лепо спремили?
Заштитите ме! Конобар је мирно сабирао цифре: — Неће вам они ништа... — рече оборених очију — двадесет шест хиљада триста осамдесет! Нина му даде напојницу, презирући се као никада у животу. — Дижи се! — просикта момак.
Матавуљ, Симо - УСКОК
лијепо мој шјор амираљу, Мираш и Зеко једва ће одољети да носе и цијепају дрва, да доносе воду, да стружу кртолу, и триста других послова, као кад се готови за толики народ! — Добро, добро — прекиде га ђакон. — Ради како знаш!
— Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична...
Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је дошло новца Јанку. Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену. Сад ће, вели, да зида кућу у браству и да купи земље.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: О, варварског народа! ЗЕЛЕНИЋКА: Добро је то: сад ће се тек Сербијанци огорчити, па ће бити триста јада од њи! ЖУТИЛОВ: Ја би реко, да се сложимо с Маџарима. Од Србаља, видим, неће бити ништа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.
Уз Миленка још је један пристâ, Сам он самцат, кажу, вреди триста, Име му је Јероглавац Бајко. А каки је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, —
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ко се то више препао: ми од голубова или пернати гугутани од нас, триста и више година старих истраживача, хајдука, копача блага и шта ти све нисмо били. Лов нам није пошао за руком.
— Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу, па по казану лоит стругуће, назове му помози бог, а овај
Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.
Потом га краљ упита шта ишту годишње сви. Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката.
Па пође, а за њим оба му брата. Пошто краљ виђе да неће мање од триста дуката, врати их натраг па им рече: — Даћу вам триста дуката, кроз годину, али ме поштено служите.
Пошто краљ виђе да неће мање од триста дуката, врати их натраг па им рече: — Даћу вам триста дуката, кроз годину, али ме поштено служите.
Жали боже за мојијем шћерима и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући. Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља.
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке
— Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — па викну на волове, а волови пођоше. Тако је иш'о Грбо неколико дана и дош'о до свога краља.
Она кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине,
Она кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде,
Пошто им отац умре, рече неправедни праведноме: — Хајде од мене, нећемо више заједно живјети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дно од свега што нам је од оца остало, више ти нема ништа.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Пело, ти ваљда чекаш повојницу? (Дрма је појако.) Море, ти! СУЛТАНА (обучена у Пелиним аљинама, ђипи): Триста га врага однело! СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли?
СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли? СУЛТАНА: Шта, триста те врага однело, сад ћу ти очи ископати, угурсуз, и да би ли харсузине, тко ти је дао слободу дирати ме?
СУЛТАНА: Их! — Триста те врага однело, јошт ме ти ниси тукао. (Полети му у очи.) СРЕТА (опет је опали): Милостива госпоја Трифичка, ја
СУЛТАНА: Удри, угурсуз, тек ти нећеш дочекати што мислиш. СРЕТА: Је л’ тако? (Почне је мазати.) СУЛТАНА: Јао, триста те врага однело! (Лати шанове, пак се на њега баци.) СРЕТА: Шта, на мене руку? Чекај, курјачко семе.
Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
бели свет, на београдске улице, и дали ти хиљадарку да се испроводиш намртво, па си одмах иза ћошка купила: сладолед — триста жваку „хоби“ — сто филтер „Југославију“ — триста педесет и још ти остало да станеш на тачну вагу.
да се испроводиш намртво, па си одмах иза ћошка купила: сладолед — триста жваку „хоби“ — сто филтер „Југославију“ — триста педесет и још ти остало да станеш на тачну вагу.
ложите пећ, па роните кроз јутарњи смог да купите кило полубелог, пакет бутера, јогурт, кифле мортаделу и, „молим вас, триста грама млевеног, ако може мешано, за сармицу ...
У другој гајби један момак чита и пуши лулу. Игра осамљености: фазон триста осамдесет и шест за пецање осетљивијих мачака. Али, најмаксималнији призор сачека ме тек у трпезарији.
су у Бриселу умесили џиновску торту од седам метара са две хиљаде осамсто педесет јаја и, што је нарочито занимљиво, триста кила ораја, а у далекој Норвешкој десетине хиљаде становника Осла исфурало на снежне падине изван града, док се у
Суле са Аде баци према матором иза фотеље телефон, и то онај стилски што у Италији кошта триста иљада лира! Матори, не буди лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону лампу из Вршца — музејско ремек-дело, а Суле
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
налет зрачних насртаја у четврт-трену, четвртко од смисла: белутак пун је лепих садржаја од једног сева намножи се триста, те тминин дуб се, грана отежалих, у честар звезда, с грмљавином, свали.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле
Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан. И вук, и медо, па чак и — овца, познају јежа, славнога ловца.
смешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: „Добар дан, лијо, врлино чиста, клањам се теби са бодља триста. Нек перје петла краси твој дом, кокош нек седи у лонцу твом!
“ Незахвалне госе тако прошле зло и наопако. ХРАСТ И ТРН Живели, тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега,
сиве и бијеле, први се снијежак роји, под стрехом ћути врабац, поспано пахуље броји: Једна, још једна ... триста ... хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . .
Прастаре даске крова се црне, памтећи триста и један дим, под стрехом врабац, наравно, ћути и још је безброј дечице с њим.
Челичне куле! Мајстора вештих рад. Армијо наша поклон ти шаље колектив, сложан, млад! Вагони ови за неко село триста плугова вуку, други у Загреб са житом јуре, трећи — у Бањалуку.
“ Мајмунски кавез, то ти је хајка: ковитлац тела, репови, лица, туча и дрека, ратова триста, немирне очи, вртоглавица! У овом друштву, кићеном, лепом, почне се главом, заврши репом.
— „Потребно није ни да се виче, нисам, путниче, глув. Ја сам ти главом Јежевић Боца, оружан с триста шиљастих коца.“ „Триста колаца, убојних справа!“ — прошапта дечак, леден.
Ја сам ти главом Јежевић Боца, оружан с триста шиљастих коца.“ „Триста колаца, убојних справа!“ — прошапта дечак, леден. — „Ово је, Борка, тврђава права, ваља ми бити меден!
“ Порука таква по свету шета. Дао сам оглас — истина чиста — у неких тамо новина триста, све чак до мудрог „Купусног листа“.
) ЗАПИС НА БРВНИМА МЛИНА Љубиш ли битку, крађу и свађу, од нашег млина окрећи лађу, јер ће те триста чуда да снађу!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме. Не да вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком
Не да вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па извади триста пиљак’ и три камена, Те побила триста војске и три војводе. ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13.
вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па извади триста пиљак’ и три камена, Те побила триста војске и три војводе. ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13. Добар вече, коледо! домаћине, коледо!
196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован.
Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Треба отићи у Париз, обрстити Народну библиотеку, са триста књига о романтизму, дати своју тезу о Л. Костићу и вратити се, па опет наставити свађу о томе ко је све код нас крао,
А то смо, засад, изгледа, ми. Имамо триста хиљада Шваба. Ја обожавам њихове социјалисте. Само им не верујем, и мало их се гадим.
Изишли смо, високо, са звоника, до једног каменог коњаника. То је краљ Гралон. Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
усташца, окретале леђа, жалиле се милим мајчицама како је господин Мојсило досадан, несносан, како је неотесан и још триста чуда...
— и није човек од нас крио, све нам је сâм причао); па после о неким сеоским бабама, које је капетан везао, и још триста других чуда, — па, богме, да ви'ш јесу му доста и наређали...
Тако је и било. У XXИ ВЕКУ »Туш... ура може — не може родила мајка јунака... гаудеамуѕ... ситну Малену.« и још триста чуда брујаше ми у ушима, а у глави беше страшнији лом и окршај од свију познатих вам вашарских призора.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Вади пет-шест неиспуњених меница из џепа и прелистава их, читајући суме.) Сто, двеста, триста, четири стотине... 'Ајде ову од пет стотина. Дедер, газда-Јевреме, потпиши ово! ЈЕВРЕМ (згране се): Које, море?
ЈЕВРЕМ (чеше се за уветом): Много, брате! СЕКУЛИЋ: Па добро, 'ајд ову од триста, а ако доцније још затреба, ти си, хвала богу, ту! ЈЕВРЕМ (још се снебива): Знаш, мислио сам...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу!
Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника. Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«. Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.
Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«. Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара. С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да гране!
Гонише је. Триста пута умаче Од кашике и дрвене кутлаче. Тужише је и Пијачној управи... Напослетку, у меду се удави!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност, као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му трагу оста за господство“.
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.
И врати се с пићем из Котора. Поју људи, гађу из пушаках. Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје. Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме.
Годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио — сломи му је у триста коматах. Тад задоби плату у принципа, на годину стотину цекинах.
КНЕЗ НИКОЛА Знај, владико, и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и хоће, задајем ви божју вјеру тврду — с Турцима се хоћемо поклати ако ће нам сјеме
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде. Триста ће чуда од беса и страсти чинити.
воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, | триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити. И тако свака.
И како се тамо пропио, више се не трезнио. Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи. Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где лаж руча, не вечера. — Лаж добро руча, али зло вечера. — Ако лаж и омркне, али не осване. — Увече триста, ујутру ништа. — Што се говори а није истина, рашчини се као маглина.
— Од речена до створена како од листа до корена. — Од збора до твора има простора. — Од ријечи до чина, триста аршина. — Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача.
Прије ћеш се одужити дуга, Нег’ рђава раздружити друга. Свака земља има господара, Јадна раја триста зулумћара. Свака крава своје теле лиже. Свака мука има своје вр’јеме, А срамота оста за вијека.
— Приповиједа се да је рекао некакав пијан човјек који је пошавши да узјаше на коња рекао: „Помозите триста и седамдесет богоносних отаца!“ па се онда превалио на другу страну. Причај ти то мојој поњави.
У томе га и нестане. Бокумире се потом покупе на једну косу и седну да се одморе и почасте. Али се ту заваде и триста их изгине. Оно што је остало расели се по свету.
(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио!
— Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади. — Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли то ти ту? Јеси ли ту ти то? Јеси ли ту то ти?
(Паук) 167 — У зраху бијело, кад на тле падне — жуто? (Јаје) 168 — У нашега вранца триста покроваца? (Перје на ћурану) 169 — У нашега солдата сва кошуља од злата?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” У томе стане хука с једне стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и шездесет и пет тичијих гнијезда. Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка.
Она кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине,
Она кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде,
Пошто им отац умре, рече неправедни праведноме: „Хајде од мене, не ћемо више заједно живљети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дио од свега што вам је од оца остало, више ти нема ништа.
” Он узме триста цекина и коња, па пође говорећи: „Хвала Богу! колико ме допаде од цијелога краљевства!” Послије неколико времена
за триста шездесет и пет који су у години!“ Он се устегне и не видећи никога упита: „Који си ти што са мном збориш? да се видимо,
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит стругуће, назове му помози Бог, а овај
Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.
кад си у мијех, не оћеш пивати, а кад у ме уђеш, колико да триста врази у ме уђу.“ 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. Упути се некаква силна а при том богата делија сам у кочији на шетњу, и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Можеш ти на себе да натовариш и иљаду, и триста иљада рана, ал која ти вајда кад те ни једна не боли? ПРОСЈАК (спусти се на земљу): Моја жртва испала залудна,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.
Или се, зар, хоће да смо ми бољи од апостола? У време апостола, и триста и више година после њи[х], епископи су били мирски поглавити свештеници и имали су своје жене.
ми мој Харалампије, будући да се није могао успех у неком надејемом претпријатију имати, више ми се не може дати од триста ф[оринти], то значи, 500 мање 200. Зафалим и откажем.
К јесени полазе трговци за Лајпсик, а ја имам близу триста дуката! Ево, дакле, оно желајемо време за Германију и даље.
Он ми пише да његове питомце с трговци отправим у Молдавију, и мени на дар пошаље 35 дуката. Триста у друго време не би ме тако обрадовали како су ме ови сад.
университет и катедралну велику церков, за коју кажу да је прављена 120 година, и, ако ћемо право рећи, више од триста [х]иљада светаца, анђела и различни[х] свакојаки[х] образа и виденија од камена, као да су од воска изрезана, и од
Париз ме је задржао три недеље равно. Да сам се могао у кесу поуздати, би[х] и трипут три месеца. И ово је ништа; триста година да живиш, имаш туда шта гледати. Пет дуката сам дао само момку који ме је свуда водио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар... Све се зна. — Ма ко је то слагâ, триста му крста и светаца?! Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна. — Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.
Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста и триста талира, са четрнајст посто! — вели Дундак. Бељан се наљути.
Прво што треба споменути то је да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста као што су се сви у манастиру надали.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није братски... Нисам заслужио... — Ђорђе једва говори, узбуђен, уплашен. Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста...
Нисам заслужио... — Ђорђе једва говори, узбуђен, уплашен. Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста...
Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста... За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине.
— Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста... За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине. Једна нас мајка родила и сад овако.
Како ће суду да докаже да му је у току школовања... и после, и оних триста дуката што му је дао кад је долазио... Како ће да до каже да му је исплатио његов део очевине?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Паде обећање да Же онај ко прокаже или пронађе мале свираче добити триста златника. Него шта! Али ни помисао на злато не отвори рибарима уста.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
вијао по парадама као ти, савијао бих сад негде грбачу под неким тешким товарима и балама, а ти не би носила шешир од триста динара, нити би беснела као што сад бесниш.
Али се и он најзад сећа, и примећује на мени да ми није право, те скреће разговор на друго: „Триста ти, вели, нових болести, има после рата.
ни дужног режисера односног, и означеног вечера у његову корист изиграваног народног комада Бој на Косову, хиљаду триста осамдесет девете, са главном ролом у диктаторским рукама све дотле дављеног талента и силног темперамента Алексе
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замишљам да се и за то вријеме преметао с ноге на ногу и у себи бројио до стотину или до триста, колико је већ унапријед себи одредио да мора најмање остати код болесника.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката. Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад треба тело у земљу, а душа у рај. Али се старац наљути па рече: — Богме нећу још, него ми продуљи још триста година, или ми дај моје овце. Кад то чује свети Петар, отиде па каже господу, а бог рече: — Па нека му још и то буде.
Кад то чује свети Петар, отиде па каже господу, а бог рече: — Па нека му још и то буде. Кад паше још триста година, дође свети Петар па рече: — Старче, сад мораш ићи, друге није.
Она, кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине,
Она, кад га саслуша, рече му: — Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде,
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит стругуће.
Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је.
Потом га краљ упита шта ишту на годину сви. Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката.
Па пође, а за њим оба му брата. Пошто краљ виђе да неће без триста дуката, врати их натраг па им рече: — Даћу вам триста дуката кроз годину, али ме поштено служите.
Па пође, а за њим оба му брата. Пошто краљ виђе да неће без триста дуката, врати их натраг па им рече: — Даћу вам триста дуката кроз годину, али ме поштено служите.
Жали боже за мојијем шћер̓ма и чизмама. Грбо одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Потом се краљ врати кући, а Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља.
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли
— Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо. Потом Грбо оде краљу крштеном и донесе му златну струку, па му рече: — Ево ти златне струке
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
за искусног истраживача од механистичке теорије живота, коју је Декарт (Десцартес) донекле схватио и поставио пре триста година.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Међутим, на сву своју жалост, имао сам само триста једанаест долара у џепу на почетку своје каријере у Колеџу, а знао сам да ћу моћи да наставим са добрим успехом, а
инерцијална реакција, која је једнака брзини ове промене. Ово је открио Галилеј пре више од триста година. Деловање овог Закона осећамо увек када се сударимо са неким предметом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Па доста! АНКА: Господин Пера из административног одељења је највреднији, он је купио до сада триста. РАКА: Е, а ујка Васа? АНКА: Он је свега осамдесет.
Ево ја сам купио још шест бројева – до сад триста шест. ЖИВКА: Хвала вам, ви сте највише купили, али – кажу ипак се много продаје Је л' те, чита ли свет; јесте ли
ВАСА: Ех, нисмо били вредни! Ето, са овим што сам донео, купио сам сто и седамдесет бројева. ПЕРА: А ја триста и шест. ВАСА: Ето! ЖИВКА: А јеси ли био вредан да распиташ ко је писао?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Код Црњанског се бар нешто од тога сасвим јасно потврђује. Јер, на општем плану цео један народ, на ужем његових триста ратника послатих на Рајну, а на најужем сваки важнији лик понаособ узет, сви се они током развијања сижеа доводе без
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Бацао је у текије и цркве баш као онај ђаковички бекташ што је на самрти поделио својих последњих триста гроша текији, џамији и Дечанима: „пред Богом једна је вера права — ваљда ће која од ове три помоћи мени грешном
Треснуо њиме о тле и почео да се безобразно кези: „Арнауд?.. Бошњак?.. А, Арнауд!.. Арнауд, Арнауд?!“ — дода– јући триста анадолских неуљудних израза, иначе код њих уобичајених, и претећи главом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зато терај даље, даље, обилази сваки кут, — Шетај двеста, шетај триста, само немој тисућ пут, Шта ја рекох? Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сад ће ме сместа грозница уватити. ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице... ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица...
ВАСИЛИЈЕ: Ја ћу се убити. ЕВИЦА: Ја луда, што сам је тамо оставила? ВАСИЛИЈЕ: Гди си је, до триста врага, оставила? ЕВИЦА: У бурмутици. А моја несрећа мати дала филозофу. ВАСИЛИЈЕ: Шта, филозофу?
Свјатозар Розичич, пјеснословец, достоин јест да лепшу узме. ФЕМА: Та триста те врага... САРА: Пст! (Не шалите се викати, он има такву нарав.) ФЕМА: Бре, але га однеле, неће он мене срамотити!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А зашто се нисте мало заложили? — Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли. — О, ја на то никад не заборављам. Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим.
и поче либералима, како це конзервативци у »крајњем случају« могу удружити са радикалцима, па ће онда бити од либерала триста чуда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Тако „рекућ“, бароне. — Молим... Грофе, колико вам митраљез пуца у једној минути? — Ја кажем триста. А ако ваше господство, бароне, не верује, онда нека броји. — Усвајам разлоге уваженога грофа.
И то су били Немци, којима се мора одати свака част као војницима... А триста хиљада Италијана похватали су Аустријанци као зечеве.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
им вјено мошњом дебелом превали, Да се пише високо-, пре-, и от да имаде, Да слугама валбе даје, — ко је, да се знаде! Триста ти му мана нађу није л им по ћуди, Све из љубве к чаду своме, макар да полуди!
) Чак од лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста. Начини су наши груби, сурови нам прави, Крупан језик, ко га збори, хоће да г' удави.
Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од
Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се јаче, Да већ јадном ћифти душа на нос скаче.
Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и
Ћипико, Иво - Пауци
—Чудо! — рече Илија и сневесели се. И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а ваљада и за мање. —Чудо је! — повика као за се.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
које ће Вам изгледати мало и уско, а у којем је некад могла да стане цела поносна флота републике, са својих триста бродова.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца. Говорим ови језик, и многи су наши ође у брдима, Ил су у Бруси дућанџије. Од Ливна сам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је такав кад каже да ће Роксанду познати по браћи као што је у Шари од триста јагањаца свако по овци познавао. У свакој од тих ситуација он је обележен не као племић, него као сењак, као чобанин
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово...
Кад ја бијах у Шари планини код оваца дванаест хиљада, за ноћ буде по триста јањаца, ја сам свако по овци познавô: Роксанду ћу по браћи познати“.
војвода, треће бјеше Мрљавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са триста мајстора; не могоше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ
ђевера Гојковице младе, узеше је за бијеле руке, поведоше у град да уграде; подвикнуше Рада неимара, Раде викну до триста мајстора; ал' се смије танана невјеста, она мисли да је шале ради.
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса. Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе,
Па дозива сила Велимира: „Велимире, моје чедо драго, узми, сине, за триста катана, иди доље у поље широко, доведи ми онога јунака!
“ Велимир је на ноге скочио, па узима триста катаније, он усједе вранца помамнога и изиђе граду на капију, сколи Марка са четири стране.
Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе поклонити, други твоме брату Мустаф'-аги, а трећи ћу себе оставити, да ја видам моје грдне
ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: један хоће мене поклонити, а други ће тебе, Мустаф'-ага, а трећи ће себе оставити, да он вида своје грдне ране.
части за три бела дана, даде њему три товара блага, снаа када кошуљу са златом, уз кошуљу срмајли-мараму; још му даде триста пратилаца, отпрати га двору господскоме...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ја и Жуја причекаћемо. — А ја нећу да сиђем ни за сто година! — инати се Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо триста година! —пркосио је Николица. — Ми смо понијели ручак. —А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, такој се мајсторији Гедеон дови, те цигло са својих триста јунака разби туштену мадијамску војску: сто и дваист хиљада што их погибе на том ноћном међусобном боју.
Двојим господаром један слуга с пословањем својим не може на вољу угодити. Не рад душе, него рад гуше. Триста зала из свога им грла. Блудљиво разроко око не спажа чистоће.