Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Скотино, сад ћу ти зубе избити! Зар ме не познајеш? (Трифићу.) Лепо ти стоји, напустио си ме да ме слуге туку. ТРИФИЋ: Драга моја, шта ћеш ти овде? СУЛТАНА: Ја сам твоја жена.
Помагајте! (Туче се по глави.) ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла! СТЕВАН: Пијана је. СУЛТАНА: Опио се ти и врат сломио! (Трифићу.) Слепче, зар ме не познајеш?
СУЛТАНА: Сам ђаво овде мора играти, други нитко! (Трифићу.) Шта ти мислиш са мном? СТЕВАН: Није господин твој, ти! СУЛТАНА: Не дери се, ил ћу ти сад показати.
СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао. СРЕТА: Ха, ха, ха!
СУЛТАНА (трчи код Трифића): Јао, не дај ме, не дај ме, Трифићу. ТРИФИЋ: Остави је, Срето, видиш да није при себи. СТЕВАН: Господине, биће оно што сам ја казао. СРЕТА: Шта, Стево?
СУЛТАНА (отргне се од њега): Не дајте ме, забога. СРЕТА: Оћеш да те вежем? СУЛТАНА: Јао, помозите ми, забога! Трифићу, нећу више таква бити! СРЕТА: Пело, данас морају бити чизме господину готове.
ТРИФИЋ: Иди, луда жено, ја немам с тобом ништа! (На страни.) добар лек. СУЛТАНА: Слатки Трифићу, само ми сад опрости, пак ако се одсада најмање у чему непокорна покажем, ради са мном шта оћеш.
Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо. СУЛТАНА: То је лепо, љубезни Трифићу, али ја имам јошт мало дуга. (Показује на Персиду и Стевана.) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина.
) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу.
СРЕТА: Милостива госпођа! СУЛТАНА (Трифићу): Они су обоје добри. ТРИФИЋ: Султано моја, теби за љубов и друго што, а камоли оно што је и мени самом по вољи.