Црњански, Милош - Сеобе 2
Много је теже испричати оно што се Павлу десило, пред одлазак из Темишвара, у Трифуновој кући. Исакович је сад, као официр росијски, морао да пази да не посумњају, у Команди, да он и његови братенци буне
Била је опет, узнемирено, устала, и почела да Павла обилази. Павле јој онда рече да је, и он, дабогме, начуо нешто о Трифуновој швалерки, али да није видео ту жену и да о том не зна.
Убриса јој сузе палцем, а поче да јој тепа, као што је и Трифуновој Кумрији тепао: „Утри сузе, Шокице! Ко нас је терао, да хитимо и овако путујемо.
Очи су јој се смејале од среће, слушајући, како јој Исакович рече, све оно, што би био оној несретници, Трифуновој, рекао, да је могао, да је поврати, из смрти, у коју је била отишла, кроз врбаке и воду Бегеја.
Павле је, од првог тренутка, осетио да се не ради ни о каквој тучи, или мржњи Трифуновој, него, напротив, да га Трифун води да се мирно разговарају, у сенкама, далеко од пролазника.
Павле осети да се не ради о некој шали, или мунитви, Трифуновој, него да му је братенац забринут, искрено. Тешко је дисао.