Употреба речи трифунову у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред Трифунову кућу, и да вичу. Викали су да неће да вуку песак из Бегеја, ни шљунак из Тамиша, а што се тиче тог риболова, да их од

Та крупна, прсата, сељанка, великих, тамних очију, чувена са певања, волела је и своју децу, а волела и Трифунову, као нека општа мајка.

“ А кад први пут виде Трифунову жену само је ћутао. Посматрао је ту лепу жену, као што је имао обичај да посматра, у школи јахања, неку бедевију.

Све што би Павле рекао било је, неколико година, за Трифунову жену, као свето писмо. Кад би је Павле похвалио, у кући, при игранци, или на коњу, Трифунова би жена поцрвенела чудно,

Кад би Волков могао да види Трифунову жену, Кумру, кад обуче тесне чакшире хусара, никад је више не би заборавио. Павле онда додаде да му је Волков причао и

Шесторо. Петар јој одговори, осорно, да би он радо примио у кућу Трифунову децу, јер он нема деце. Чини му се чак, каже, да их неће ни имати. Варвара на то саже главу.

Било му је тешко кад је улазио у кућу Трифунову, у којој сад није било дечјег смеха, а која му се цела учини празна. Пошао је био погнуте главе, до кућерка Трифуновог

А сузе јој се појавише у очима. Боље, боље, да је дао, да му неко нокте чупа, него што је ишао тамо, да Трифунову Дрину исправља. Није рођен за касапа, јагањаца! „Зар је дроља, јагње, Пајо?

Тај млади официр прати је, као сенка. Његова сестра јој каже да ни једна жена, откад је њу, Трифунову жену, видео, за њега не постоји.

Био је до тог дана сасвим заборавио ону Трифунову сиротицу, покојну, која је завршила у Бегеју, а кад се сад сетио те жене, у Кијеву, клањао се и госпожи Јулијани, као

Такво је, каже, писмо дошло у штапсквартеру и фамилију, у одговору на молбу Трифунову, Генералкоманди у Осеку. Виткович и Костјурин су били вољни да помогну Трифуну, али су морали да воде рачуна о

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

му то не беше довољно, застаде и гледајући је одозго, светло, настави: — Снаху имаш, што цео свет нема, Софку, хаџи-Трифунову унуку. Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности