Матавуљ, Симо - УСКОК
Одмах се тријем пред црквом испуни људима, а само главари уђоше унутра. Бјеху већином Цетињани, а то није значило што и данас, него
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На сред предње стране бијаше испупчен као неки тријем, е би рекао од мрамора. По прозорима повјешане крлетке, у којима пјеваху чудновате тице.
Шкрипнув зубима а замахнув пестју, скочи он на тријем, па с тријема у авлију. Паднувши, оба гњата преломи. Лијепа цура, што потекла бјеше за њим, врисну с тријема кад га
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима. Тријем бјеше покривен даскама, плочама, опеком — како гдје.
Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима. Тријем бјеше покривен даскама, плочама, опеком — како гдје.
Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем. Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака и различито обојена.
— Таа-ко! Е, е „нова нева свака је ваљана!“ доведи га посли к меника. Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе као и сви остали фратари.
Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.
Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак наврх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци. Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.
— рече Бујас. И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо. Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. — Не бој се!...
Ко то лежи кâ мртав? Изађе Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: — Ко је убија редовника? Који је то погинуја?
То је фра-Думе... — То је баш оно зашта ћеш ми платити — настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати: —
Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта: — Ооо, Иве
Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати. Сви фратри и ђаци дотрчаше. — Шта је? — пита Срдар. — Не знам. Може бити да је велико зло.
љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
XXXВИИ Сједили смо на каменој клупи у тријему и разговарали. Тријем је око нас путовао смиреним ритмом својих лукова увирући неуморно сам у се, као прстен. Као вјечност. Волио сам га.