Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кузман смета Св. Дамјану. Вас двојица сте Кузман и Дамјан у математици. — Добро, за математику. Али има друго. Тркунић ме једнако прогања: „Ваш је задатак из српског језика опет био о б р а з а ц Милану Марићу. Милан просто пише као ви.
Милан има најбољу оцену из српског као и ти, а ти као и ја ... Море, кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић. Нас троје смо једна кујна, и једно јако друштво за узајамну помоћ...
канцеларији гимназије одигравали тренутци опште радости, и тренутци професорских амбициозних обрачунчића. Тркунић, професор књижевности, говори као да је усео на коња: — То је, господо колеге, просто готов писац.
Марта и Марија су покорне слушкиње. Мати Христова је велика мученица и чиста жртва.” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче. Директор га прекида. — Још неколико речи, крај приче. Јунак је на самрти у незнаном и белом свету.
онај демон, који је додуше био добар ђак, али школу учио без књига и био слаб баш на перу — написао драму, и, каже Тркунић, добру драму. Да ли си ти то кад од Рибарића очекивао? — Нисам знао за то, али кад кажете ти и Тркунић, што да не.
Да ли си ти то кад од Рибарића очекивао? — Нисам знао за то, али кад кажете ти и Тркунић, што да не. Књижевност се не пише пером, знаш ти то сам врло добро. А затим, демони нису последњи људи у литератури.