Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И Миладин се наново удубио у мисли: изгледао је тако као да му се већ десила нека несрећа; а корак му беше тром, лен, као у човека који иде некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Само је мало тром и једнако чмава. Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Надзорник јој је придржао љубазно столицу и додао јеловник. Отац породице учини тром и трапав, полуучтив покрет, као да устаје у њену част, а да се ипак не потруди исувише, док ју је жена крајичком ока
Шта би могао да буде по занимању? — пита се Нина. Шофер? Багериста? Не, има однеговане руке. Месни коцкар? Превише је тром и без рефлекса за тај занат. — А чиме се ви бавите? — упита.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Из стаје изидоше говеда и коњи. Чувени владичин Бијелац, вршњак кнежева дората, бјеше крупан и као достојанствено тром. Видје два млада ватрена седланика и три товарна.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зар је то младост? Увек бех сув, изнемогао и блед. Чак ми је бледоћа и годила. Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. Мој поглед или мутан или грозничаво светао. Имах врло честу главобољу или несвестицу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним да ли ће земља добро да роди.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Грлим још једном на Твој камен стрми, и Тебе, и Саву, и Твој Дунав тром. Сунце се рађа у мом сну. Сини! Севни! Загрми! Име Твоје, као из ведрог неба гром.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тек онако... ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима. Љубиша је неразвијен и тром, некако се тешко креће, па му сваки посао што га ради изгледа као да га на силу врши.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара. Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку.
И стојим испод липе твоје, Самцит, уместо да смо двоје. ЗАР САД БАШ Зар сад баш када поноћ превали И кад је мозак тром и уморан И када дуго нисмо певали Јер нам је дух одавно суморан Зар сад баш стати опет низати Реч по реч па их још и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
свако различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад, неразумљив, тром и стар.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сад је био трбушаст и добио добродушан, тром, малко поспан израз. Наступао је у скечевима којима је комичност појачавао његов страни акценат.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава. Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. — Пуцај ! Не дај ! Уа!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
чувен и виђен, млад и зелен, врли јунак левента и кицош, ал' сутрадан, умало ли потом, худ, невољан, болестљив, сакат, тром, брижљив, тужљив, укоран, обезчастан, остарио, оматорио, погрбио се, поружнио! Од свакога омражен.