Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати у њ. Због тога су избијале дуге распре, јер је то дједу реметило поподневни сан.
По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се развезивало и покретало. Раскидао се чар љетног поподнева. То је био знак да престаје поподневна сијеста.
С Егидијева тромбона научио сам зарана многе арије из старинског оперног репертоара, наслушао се цантабилâ и аллегрâ, молитава и романца,
То што недостаје, да их дорече и осмисли, као да је онај јерихонски јек Егидијева тромбона и онај повик „Аж-дру-ба-лееее...
ћаскању, заборавивши зачас све оно што нас је доцније морало тако дубоко да раздвоји, присјећат ћемо се Егидијева тромбона, и љутња мог дједа, и Аждрубалових несташлука, и безброја других ништавних појединости из којих је саткано наше