Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући. Радени људи пано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. Отац његов, који
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је тако слично.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.
— Имате ли кључ са собом? Ја откључах капију. Она уђе тромо. Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо. Била је веома бледа.
Ја откључах капију. Она уђе тромо. Под степеницама отресаше ноге на асури, и то чињаше некако тромо. Била је веома бледа. — Госпођице, вама је озбиљно рђаво? Она климну главом. — Па кажите ми шта вам је?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
како у том моменту наиђоше однекуд она тешка гвоздена кола за поливање, вучена огромним мекленбуршким коњима, који су тромо и гломазно газили средином улице, оно заглушујуће тандркање по неравној и шиљатој калдрми измешано са узбудљивим,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. — ’Оди овамо к мени ближе! Пера онако тромо дође ближе. Отац седи, а Пера стоји. Жут, неиспаван, очи упале.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зидови око њега и тремови беху толико мирни, калуђери му прилажаху тако тромо и тихо, да му се у први мах учини да је бесмислено ту, уопште, говорити, и да ће се решити све само од себе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити тромо као мечка.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И тако су се тромо вукли поспани дани... Све ређе су га позивали на вечере, а и кад би га позвали, столови нису били онако обилато
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
сиве, готово блесасте очи, доња посувраћена усна, струља и улепљена коса, све је То изгледало гломазно, неспретно, тромо и дивље!
— Камо те понуде? Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. — Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. — Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. — А, крушке...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда. Трезна халуцинација.
је у знаку половине пута; Синкопа коју сенком слутње прати Фігура нон анцора цоноѕціута — Двојник тог дана што се тромо злати. (10. ВИИ 1989) КАО МОЛИТВА Јеси ли уморан, Боже, Од неизвесности дела?
да трулеж бива залог зрења у видљивом, где разум господари — Па ће и светлост да разједе лето На наше очи, док тромо га зари У августу, изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури. Носорог тешки, тврђава сива, тромо се креће, изгледа злог, ево ти тенка, опасна, жива, уместо топа — стрши му рог.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Затим смо вукли војнике, који су се тромо дизали, гледали несвесно, наслањали се на штит топа и спавали у стојећем положају.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник. Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. Млад један човек изда на јавност збирку својих песама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Љубиша и сад иде тромо, али му је покрет смео и одлучан, а поглед, рекао бих, веома неодређен и непажљив. Он гледа стога што иде, иначе би,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Његову сам шкрипу као дете чуо. Стара груба справа давно ми је знана. Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда. Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда.
верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа. А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола.
СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели. Све је тако мртво, и људи и ствари.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Нека, Софке, ја ћу! — одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу. — Дођосте ли?
Преко софре, укорак је прескочивши, пође по кујни, свирачима. У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче: — Марко
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи врата за
— Шапуће: По целој Србији да се прича како Аћим Катић седе главе љуби скут пијаном попу Методију... Милунка се тромо извуче из собе, удављена сукњама, хукћући.
Колона се њише и заноси, а јахачи тромо одскакују у седлима. — Пијани су! — виче старац са касе. Запањен, као радостан. — и коњи су пијани!
у очима и образима, и што је сада сигурна да ће до смрти остати газдарица, а некада је и она била надничарка. Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује?
Ја ћу сâм ово да завршим“, пришао јој Тола. „Заједно ћемо“, није га погледала: био јој је туђ и мрзак. Тромо је пошла, узела навиљак детелине и једна га принела пласту.
— Па као твоје. Бежи, немој да се срамотиш пред Швабицом! Ти си газда. дете заплака. Ђорђу затутња по ребрима. Тромо изиђе и седе на степенице од белог камена. Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ВОДЕНИ ЦВЕТ Тромо се вукла река равницом. У њеним водама огледали су се врбаци и житна поља, понекад ђермови пободени у небо, али није
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо. Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом.
Његову сам шкрипу као дете чуо; Стара груба справа давно ми је знана. Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
њих Лувр, а преко њих, изван саме вароши, зелени брежуљак Монмартр, а на њему неколико сеоских кућица и ветрењача које тромо обрћу своја крила.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан. Знам ти ја сад ђе је! Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: — Ене де, проваљен зид!... — Шта велиш, море?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Увек једно исто понавља се, ето, Монотоно, тромо, без икаква циља; И откуда, зашто, чему зима, лето, Дани, звезде, земља, човек, камен, биља.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свјетлост слаба, мутна; топлина се не осјећа, иако је љето. Стевица се задихао и уморио од причања, па тромо ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас кроз засијане њиве.
Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно. Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
могла би да седе негде поред јаза воденице, да киселе квргаве ноге и да причају досадне догодовштине из минулих лета, тромо и дремљиво као вода што крај њих тече према разјапљеном гротлу бадња.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот, младост, све то мре.
Вече се спушта благо С мирисом И милином. И ветар бије с гора, И чајка тромо кружи С обале сињег мора Над равном површином.
Кравар се лагано крете, И, тромо бришући гуњче, шапташе: „Погано дете.“ Амор је весело ишô, јер драга беше му зора И оштар, јутарњи ваздух што пирка
Од села лавеж се чује. Изретка промичу луди, И све се лагано креће, живот се светао буди. 3вездана, некако тромо, гледаше на исток тавни, На осенчену реку и тихе, далеке рâвни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну. И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту улицу. Чујемо топот коња.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
школске године био живахан и окретан дечко, поче полако, неосетно, постепено да прима слоновске манире, да се креће тромо, да лењо мисли и да доброћудно жмирка очима, па чак поче и кожа да му постаје неосетљива а нос да му се испушта у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пљуштала је киша, земља је пиштала, а вијугави поточићи роморили и разливали се у бескрајне баре... Тромо, лагано, са највећим напрезањем и људи и коња, кретала се испрекидана колона.
Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило. У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу.