Милићевић, Вук - Беспуће
и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у облику ове плоти, Није за тебе било места, кћери; Ти си празнина у свакој лепоти Вртова, мора, градова и кула У тромом блеску година што мину — Свеједно, ти су устук од расула, Садржај који пориче празнину.