Дучић, Јован - ПЕСМЕ
РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен беше гостом цара, С кимвала и харфа све музика веја, С бронзаних троношца мириси из жара, С млетачких зрцала одсев полилеја. Златно суђе пуно рибе с Белог мора.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они би се скупили у једну одају и тамо би из троношца од дрвета – у ком је стајао кабао за нужду – извадили кабао, а троножац донели у средину.
Затим би друштво имало да поседа уоколо, око троношца. У рупу, где је био кабао, имали су сад играчи да спусте своје удове, а на уд да привежу конац, или неку врпцу.
прича наставила – на тој чатрњи био је остављен само један сточић, црн, од ебаноса, са белим украсом, од седефа, и два троношца. Кућа се већ селила. Трифун је ту чекао жену, то јутро, погурен, срозан, као лешина.
“ А кад чу шта рече, заплака и отрча, нагло. Једна јој папуча спаде, при том, с ноге, и остаде крај Трифуна, крај троношца, а била је црвена, окићена дугмићима од сребра.
Терцини је био подигнут са троношца, да чује пресуду, а после је опет имао да седне, јер је одбрана молила дозволу за тражење помиловања.
Био се окренуо ка Павлу, али са троношца није силазио. Гледао је Павла, са наочарима на носу. Довикну му, да му каже, ко је и шта жели, у ово позно доба.
Копша онда оживе и рече, за талере, да су новци у најлепшем реду, па тек после, као да се присетио, сиђе са троношца и приђе Павлу, кога је загрлио и кога упита, где је у Вијени одсео, и зашто је дошао.
Кад то чу, Копша скочи, хитро, са троношца, као да се помамио. Поче да гаси свеће у канделабру, а викао је и на Агагијанијана, да гаси свећу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока На два троношца уз плот скљока, Из грла, у ком округло је нешто застало, Повика, као кроз појачало: „Народе, остварују се луди
” ТУЖБАЛИЦА БАБА-ЈОШЕ А баба-Јоша (Јошица, Јошца) Попела се на два троношца И раскорачке, — ко да креће на Босфор! — Збори, а у очима јој гори фосфор.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За покретање клипа употребио сам једнокраку полугу чији је зглавак лежао на једној нози троношца. Обе славине које су били смештене на реципијенту, односно на чизми, приближио сам једну другој толико, да је између
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј устаде са троношца, протегну се као да тера из тела немар који је у њему растао из трена у трен и поче да шета тамо-амо по соби попут