Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Није, славе ми, газда-Ико, умро ти је он давно — каже сељак. — Лака му земља! — вели Икета дрхтавим и јако тронутим гласом; па ће опет: — А шта је са покојним Јанаћком, што ми оста дужан косу и грабуље, ти си га добро познавао?