Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих има, Све само су делови вечна. И траје све, као из
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Једини ја буновно идем и газим несигурно као тек што се ова трошна земља, под мојим клецавим ногама, не одрони и сурва негде бестрага у црни ужасни бездан.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
земљу куд ми жеље плове, Па зато опет нећеш да покажеш; О кажи, кажи, молим тебе, брже, Лађица пуна врло ми је трошна, Утопиће се у том мору туге.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута. Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Разваљуј! — викну батеријски наредник. Танасије се залете, лупи ногом и трошна врата се уз тресак отворише. Напред пође, уз узане, вијугаве степенице, наредник, за њим ја, онда Танасије.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Разбиј предрасуде и калупе старе! О размахни руком крепком, нек се крха Стара трошна зграда од дна па до врха! Гони бедну браћу ко бура матрозе! Нек застрепе, бедни!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда. Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда
У животу овом ми једино знамо Да нам због ње бива и горе и боље; Да смо, и крај нашег разума, још само Играчка трошна њене круте воље; Да над нама она суверено влада, Било да нас нешто боли ил’ весели; Јер је увек тако како она жели
Мирно леже кости старог Доситеја. ГРОБНИЦА ФАРАОНА Кад непокретног и вечног сна крила Приме наша тела хладна, трошна, бôна, Испишите да је судбина нам била Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бог је диг'о старе витезове наше Што за род умреше у оружја звеци; Њина трошна тела на Косову паше, Ал' Дух њихов оста у њиховој деци!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тапајућ’ по тој тмини, колеби једној приђе, Отвори трошна врата, униђе уздрхтан: Овде је мален жижак тињао једва, једва, — Анђелку се чињаше кâ да је сванô дан.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Живота мога бистар кладенац Паклен је огањ твоје мрзости У једну шаку трошна пепела У несрећноме часу створио... СУЛЕЈМАН: Дакле, моћан сам, Кад сам од воде пеп’о створио?...
ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!... Још нијесам видио Турчина да боље умије... ГЛАВАШ: Нек’ се разруши трошна колиба Што је од студи ветра јесењег Хајдучку главу верно чувала!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1852. Јован Ст. Поповић ГРОБЉЕ Сладак је заклон, када ветар љути Мора тишину пакосно узмути, И трошна лађа у највећој беди Гибељ победи.