Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сироти! Ишчекиваху помоћ, али пандури, који су се око плота скупили, нису смели прекорачити праг трошне зграде на којој су већ и зидови попуцали.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Бошча би се белела, одударала од трошне, црне земље гроба у коју она никада није смела дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне труло,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А пред нама су биле неке импровизиране, уске степенице. Готово трошне. Испео сам се журно и пружио руку Арлети. Иако је њена рука била у кожној рукавици, осетио сам колико је мала и топла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И може ли се шалит галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок извија бола паклена?...
(Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш...“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне. И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини. Шкрипе трошне кости и уди што вену. Модре, црне нокте у песак зарива. Из уста просипа крв и жуч и пену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сломљен годинама, седи старац се вероватно и није занимао за рат и његови појмови нису од мицали далеко од трошне дашчаре у којој су се махнито окретали воденички точкови.
У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу. Све те трошне куће и тужни, спарушени дудињаци, и цела ова разривена долина, све скупа, подсећа на дно неке разлупане шерпење.
Онда се застало. Стајали смо доста дуго. Када смо кренули, прошли смо кроз неки заселак. Видимо неке кошаре, трошне куће, али нигде живог створа. Чак ни пас да лане.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и воле...