Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
воза, долазили до најудаљенијих страћара приљубљених уз градске капије, чији су кровови били зарасли у траву, до трошних славолука испод чијих сводова више никада неће проћи ниједан шарени звонцави караван, слушали литургије у диму
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних. И онда, кад звезда моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних,
Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад... Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет... Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са фијуком у равницу, дижући вихоре снега, док се изнурена војска српска размешта
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Уста ми отпала, уста што изрекоше... ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско. У пространом дворишту воденица од трошних зидова, побелелих од брашна.