Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне... Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... И онда наста запевка...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ломни као оно стакло великих отворених врата, што им је било на домаку стола, танко, трошно, готово да пукне и да се распрсне, под изненадним притиском лактова, штапова, мачева и намештаја, не помислише,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” — Тако се моли душа сироте, склопе се врата, калуђер оде. ИИИ Калуђер црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију ступа: „Добра ти срећа!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сунцу крај је. Лета више нема ту: Само худе крпе, трошно месо, бедна кост. Ни сенке више нема да црта по тлу. Да л су сви ту, ил још неко — не? Ко ће први угасити лето?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али тако, на жалост, није било. Јер она уметничка егзистенција, то се бар зна, никад трошно тело не може да окрепи, иако каткад на дух и повољно, утиче.