Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „мементо“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у дубодолину као каква река... Онде Ветреник.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Други пут, био је сав у рушевинама, али је иза гомиле трошног камења, као џиновско зрно бисера, бљештао Замак њему намењен. Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ.