Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вода је расла. И већ прштаху греде на трошној згради коју су немилостиви вали онако бесно лупали... Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
АЛИЛУЈА Били смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на помолу снова, С невиним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У трошној грађи ових развалина упознаде он оно што је пролазно, а у некадањем облику тих грађевина, оно што је вечно. „Преко тих
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН (споља): Предај се, Станоје! ГЛАВАШ: Још мало чекај, Да збогом кажем трошној колиби Што је хајдуку главу чувала, Кравећи зими смрзле удове; А кад је, опет, жарка припека, Из планина је ветрић
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је