Јакшић, Ђура - ПРОЗА
смеде на мост ступити — обала се ронила, а бесни таласи, дивље ударајући у дрвене стубове моста, из темеља потресаху трошну зграду човечјег труда.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пијан од магле као од вина воз, мали Ћира, скрену са шина, пусти се шором, па равно иде пред кућу трошну старице Виде, до самог прага споро се пење, шиштећи дими, хукће и стење.
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Оборисмо трошну зграду знања, осветнички, до задњега угла, оста натпис преко цијеле табле: „Доље глобус и земаљска кугла!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Војници тада ухватише и Магдалену и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и весла, да је морске буре и ветрови носе куд хоће.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. И заиста!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а излазили оданде без репова и рогова.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: И опет велим да је сатана Кршећ по мраку гвозден огрљак Кроз трошну земљу, црне слојеве, Копајућ гнева оштрим ноктима, Проринô земљу, презрô подземност; Да оног дана, дана Видовог,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
од времена на време малу помоћ, а Мирко се онда крха: да ли да то остави себи за дуван и пиво, да ли да мало покрпи трошну и никакву кућу која просто прети да се сруши.