Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ноћнице« или од бабица, или »да боље спава«, и ту стоји 40 дана (СЕЗ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; С. Трој., Ватра, 184), или га, из истог разлога, њиме мажу (СЕЗ, 13, 283), или пљују сажватаним б. л.
га као предохрану«) кад се појави чума (СЕЗ, 19, 234), или колера (СЕЗ, 14, 239), или уопште која било епидемија (С. Трој., Ватра, 83). У том чају децу мажу увек пред спавање б. л. (СЕЗ, 19, 20). Нарочиту моћ има б. л.
У српском преводу: муке блаженог Гроздија, в. Јагић у АСПх, 1, 1876 ‹611 идд›, и П. Поповић, Преглед, § 11; С. Трој. ‹Главни српски жртвени обичаји› СЕЗ, 17, 1. с.). К. муке описују се и у басми против пробади (СЕЗ, 19, 217.
угледно место. Живим огњем из л. лечи се нарочито стока (а луди се лече живим огњем из глоговине, С. Трој., Ватра, 81); пепелом иза живог огња лече се красте (Вук, Рјечн., ѕ. в. ж. ог.) и перућина (БВ, 16, 401). Угљеном од л.