Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку у руку љубити и почитовати, и проче, и које год
Једноме рекну: „Удри ти кнежева ̓азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза.” Кад мој отац наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога оца и не
А ви, Поцерци (окрете се њима, јербо је онде с Милошем дошло неколико, око сто, Поцераца), видите како ова тројица платише својим главама, који воле Турцима него својој браћи Србима; тако ћете и ви сви који одсад не узаслуша овога
” Кажем да ја не знам. Пожалим се арамбаши, да ми његови момци узеше кесицу и прстен. Он фришко посла три момка а она тројица дођоше; упаради и пита ме који је узео. Ја кажем: овај је, а он повика, те ми одма даде и прстен и петаке.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.
Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. Било је то некако око Тројица. Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла.
Откад ја гледам тебе!... Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. Војводе не беху поспале. Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине. Кад Дева уђе, сви пренуше. — Откуд ти?... Што си мокар тако? — упита Чупић. — Од Турака.
Биће телесима загађена и Сава и Засавица! И као да им се неки терет скиде с душе. Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. — У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима! — Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити! Двојица тројица метнуше попа у кола. Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у
Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срца попити колико тројица вас садашњи’ после најмасније карменадле... — Ама, Спиро, како то још говориш!?
Африка
Хришћанин је. Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне Конакријке. Познато је колико је једном црнцу, код кога љубомора
Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом; високи, симетрични, они пиште у ноћ и престају одједном не
Црњански, Милош - Сеобе 2
Размештени по ћошковима. Могао је да их броји. Била су тројица. Били су пристојно одевени, у лицу различити, али сва тројица имали су на руци штап, од воловских жила.
Размештени по ћошковима. Могао је да их броји. Била су тројица. Били су пристојно одевени, у лицу различити, али сва тројица имали су на руци штап, од воловских жила. Гледали су га зажагреним очима.
Петар је био сањив, па је зевкарио и посматрао, сањив, како му слушкиње Жолобова дугмад глачају. Сва тројица, Исаковича, била су поранила. Несрећа, међутим, никад не иде сама, него у друштву.
А он, Исакович, није се зато избавио од једног тиранског ига, да га у други везују. Ситни су за то Вишњевски, и да су тројица, а не један, који му шаље жену, да га заплаши. Нека дође персонално.
Фенрик Гаврило Илијевич, 44 ланца. Исто толико и фенриси, Максим Мирилович и Вуја Воинович. Сва тројица у Фелдвару. Лајтнант Сава Карапанџич, Макса Нинчич, Лазар Међански, 58 ланаца. Сва тројица, у Кањижи.
Сва тројица у Фелдвару. Лајтнант Сава Карапанџич, Макса Нинчич, Лазар Међански, 58 ланаца. Сва тројица, у Кањижи. Крај свег савеза, који је Аустрија имала са Росијом, од године 1746, империје су се, тако, отимале о
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Трећи од њих, онај зидар, још је задржао мавровску ношњу. Сва тројица имају онај трезвени поглед на живот, који креће на рад и предузимљивост и који је карактеристичан за средње варошке
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо.
— У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам Радојица“ — мирно рече Миш пророк. — Хајде брзо да смислимо како ћемо намагарчити тога ждероњу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди. Осташе њих тројица и госпођа Сока. Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је
да је могао у сва троја кола своје упрегнути, но он ће дати од својих јачих коња два у прва кола, у којима ће се њих тројица возити, а једног ће додати Кречар, и још ће купити три јака коња, за трећа даће опет Кречар своја три, а за четврта
Собу закључају, и један кочијаш већ пази. У биртији чемерна публика. За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак. Чакшире нису имали.
Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки. Сад ће бити по њих шићара, што икада. Она прва тројица, голаћи, нису се хтели за онај пар боље обући и оборужати, да их не познају, али ноге их Чамчином оку издадоше.
Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. ИX Путују даље. Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао. Подуже је трајало, док су до првог села дошли.
— На служби. Забележи. Сад приђе Кречару. — Ви се зовете Јован Кречар? Трговац из У.? — На служби. Забележи. Сва тројица се чуде шта то значи. — Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. — Јесте л’ били у Кракови? — Ви се сад враћате?
Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов. А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. Сад се старци мало утеше. Чамча је био у духу непоколебљив.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сачекујући се, на дну, у јаругама, под логором, скупљаху се по тројица и четворица, испитиваху се брзо: ко је из кога села, под којим официром, а после, јурнувши кроз жбуње, тражаху пут,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Још тројица, двојица, још само један — и он се нађе очи у очи са девојком у црном трикоу. Гледала га је са благом неверицом коју
розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син пао је јуначком смрћу. ФНРЈ захваљује...
Матавуљ, Симо - УСКОК
не бјеше још „мрчио пушке“ против непријатеља, јер бјеху готово дјеца, за вријеме пошљедње војне; али, на жалост, сва тројица се огледаше у међусобицама с Бајицама и ту се показаше „ваљасти“.
Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше ћесаровци.
Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно! По свој прилици, ићи ће и кнез и још двојица-тројица од наших! А ја бих желио, господине Јанко, да ти сјутра обучеш нашке хаљине! Наћи ће се за тебе! Би ли их обукао?
Од њега налијево, наовитак, сјеђаху исто тако још тројица оружанијех младијех Црногораца. Иза њих, у углу камене клупе, бјеше прислоњен сноп дугих пушака.
Обично на двије-три недјеље пред свадбу дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за вез, двије боце ракије и један дукат.
И други коњ бјеше пао, али његов коњаник бјеше сишао и храмљући одмакао се. Тај и још тројица бјеху већ на рудини, те с натегнутијем малијем пушкама штићаху Мушовића, који викаше, дижући руку. — Пун’те!
Четовођа викну: — Брзо, дјецо, носимо наше, јер Никшићи одоше да дигну поточ! Брзо натраг! Тројица узеше мртвог Крцуна, тројица дигоше Јанка, који јекну, и с великом муком кренуше се натраг.
Брзо натраг! Тројица узеше мртвог Крцуна, тројица дигоше Јанка, који јекну, и с великом муком кренуше се натраг. Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и
Стијепо, који бјеше почео слушати смијући се, уозбиљи се, не рече ни ријечи, него отиде по оружје. Сва тројица ћутке стигоше наврх поља, прије сунчаног огранка. Ту посједаше и поткријепише се ракијом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ајде тамо цено сече Влајко И тај Гојко и соколе Рајко, Њи тројица са три силна паше По пољу се бојноме поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Њега је обично правио по свом лицу и подобију. Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци, заштитници марве, људи сумњиве
Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и остале госте и преселише се у шталу, код коња.
Пред њима је ракија, бокал с водом и отворена школска свеска. Сва тројица забринуто буље у тај чисти квадрат хартије као да ће отуд сваког трена искочити враг зна какав преступник, можда чак и
Отуда туку најмање њих тројица, можда и више. Дакле, прво: медреса. — А шта ти је то медреса? — зину Микан. — Па медреса, брате.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Послије неког времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође
Они устадоше, скидоше покров и видјеше да нема ништа осим ноге, руке, сисе и глава. Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом. Истом Грбо преш'о из ђаволске државе у крштену, а краљ, његов пријатељ и син му на границу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: И ја бих волио, да је као ви. СОФИЈА: А ти, Максо? МАКСИМ: Мени пева срећа. СОФИЈА: Ето вас тројица, па ни један није задовољан. Како си ти, секо, с твојим задовољна?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно заклон за командира чете. из аустријских ровова провирују жути телећаци, а иза стрељачке линије крећу се тројица и одлазе у позадину. Танасије проба телефон и разговара: — Ето, седимо и пљуцкамо на цео свет...
Батеријски наредник је гризао усне и ломио прсте. Нас тројица сигурно смо личили на хијене, које штекћу пред својим пленом.
Сигурно подноси извештај. А она двојица још стоје. Из групе се издвојише тројица и приђоше оној двојици... Крећу се сада на одстојању. — Хоћете ли да гађате? — запита нестрпљиво Александар.
Стали су на самом углу и опет о сматрају. Као да су видели кола на путу... Она тројица, који су ишли позади, журно прилазе. Сада их има пет.
— Јест, јест, баш тада — упаде поручник Лука — кад су њих тројица стајали на осматрачници и гађали једнога коња, а нису видели колону да им се приближава...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
XИВ У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају. Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сва тројица смо били оглашени за недостојне аустријског, официрског, портеéпéеа и послати на ратиште. Кока Вишњички је онда од једн
А после би све опет било добро док не би скочио поново. Лакше се, међутим, мре, у заједници, у бици, па смо зато сва тројица били се зарекли да ћемо, ако буде могуће, заједно, предати се Русима, или бар заједно гинути.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Обазреше се око себе, онако нагрђени и крвави, да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу. Предео непознат, брдовит, го камен, а пута нигде.
— Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе.
Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901.
За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. Тај је и иначе, заборавих напоменути, био
најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати... — Е, кмете, а шта ћемо, рецимо, кад нас двојица или тројица нагазимо на њих, а тебе нема. — У месо, брате, ја шта ћеш друго! — одговори кмет, после краћег размишљања.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Кад је већ ту, рекох, да измакнемо овај орман. СЕКУЛИЋ: Јест, боме! Добро си се сетио. 'Ајде држи! (Прихвате сва тројица и односе орман уз други зид.) Тако. Ето, видиш! (Провери на кључаоницу.) Сад се може и ослухнути и видети.
(Погледају се, па, као уступајући један другом, сва се тројица повуку натраг.) СРЕТА (упадне у гомилу, грди их и изгура једног). ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра... драги газда-Јевреме!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Иде све као намазано. Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. — Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ступивши са радницима у разговор, сазнао сам да су њих тројица професионални криумчари из једног села на левој обали Дунава, у непосредној близини Београда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
да му се по прсту кажује кâ невјерној кући Бранковића; но сви пали један код другога, пјевајући и Турке бијући, а тројица само претекоше под гомиле мртвијех Тураках — рањене их Турци прегазили. Дивне смрти, просто им млијеко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ми смо баш код њега и ноћили, нас тројица“, одврати Саво. Ђакон сад почео бјеше послуживати ракијом. Сваки редом поче причати гдје је кога ноћ затекла и код
“ рече полако Оташ. Из горе изиђе, па се устави на крају ледине, један — бркати Црногорац. За њим још тројица. Онај први поглêдаше на све стране; видјело се да некога тражи. „Ево нас Његуши! Прилазите слободно!“ викну Оташ.
За овијем указаше се још двојица. Иђаху раздалеко један од другога. Три коњика шљедоваху, а за овијема још тројица пјешке. Турци, сви имаху веље пушке, а за пусат не треба ни помињати. Не грајаху, но звјераху око себе.
Видар пошто се умио, сједио је у авлији, чекајући да цура поспреми кућу. У толико дођоше из комшилука двојица-тројица, па сједоше крај њега и заметнуше разговор.
Бјеше као иједан Црногорац! Погинуо је млад на Чеву...“ „Бјеше, валај, соко сиви!“ потврдише она тројица, старији. „Пејо наш“, настави момче, „није имао бољега пријатеља. Бјеху врсници.
Поблијеђе као крпа, па оборивши главу истрже се. „Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде. И она тројица, опростивши се с видарем отидоше. До ноћи осташе њих двоје сами крај рањеника.
До мало се вртаху тројица. Бјеше то крупна нека људина. Струку накукуљио на главу, па корачаше, да она два једва иђаху упоредо с њим.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Радојица, и Грујица, и јошт тројица. — Казала некаква ђевојка кад су је питали који јој је момак у селу најмилији. Слути, слуто, наслутићеш.
Писмо у добри час и у бољи час, а овом трећом највишом срећом. Помогао нам Бог и св. Тројица! Да бог да и милост божија, те нас св.
Помогао нам Бог и св. Тројица! Да бог да и милост божија, те нас св. Тројица из сваке муке избавила; до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који
А највише порастао овај у среди што је рекао: да чекамо. ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА Одаберу се тројица од играча који лепо певају. Један од њих буде војвода, а друга двојица улаци. Остала деца поређају се у један ред.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најмлађи био најлепши и одвећ добар, па су га друга браћа држала за будалу. Сва тројица већ дорасту за женидбу, а отац их не жени ни једнога, јер је био сиромах.
” По том они пођу сва тројица заједно, али старија двојица стану путем једнако ружити најмлађега и смејати му се, па га најпосле отерају од себе, те
откуда је и куда је наумио; а он јој каже откуда је и приповеди јој све по реду како има још два брата и како сва тројица хоће да се жене, а отац им сиромах, па им рекао да донесе сваки по једну мараму кући па који донесе најлепшу да ће
Послије неког времена ови тројица царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође
дођу близу својега мјеста, рече један од њих: „Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица нека свему селу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. — Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама. Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.
— Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши. Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца
Осињача залелека. Фратар се укочањи на стоцу. — Натраг! — повикаше сва тројица. Ркалина погледа презирно Стипана: — А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски тавозилу, а!!?
— Мали Јерковићу! — викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се одмакоше. Бакоња приону својски.
— Причекајмо га још мало. — Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати ако устриба! — рече Бујас. И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо.
Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја! — У звона, у звона, и пуцајте! — виче ковач. — Бее-ри-јааа! Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да
Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају.) Бакоња се врати ка своме Балегану.
— Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија!
И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци. Најзад се њих тројица кренуше у град. Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови
Иван купи кућу. Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица, по тројица смјештени били у једној соби. Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви га погледаше. Ђорђе споро клима главом и цео се клати на троношцу. — Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку.
Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло. — А зашто баш вечерас сва тројица да разговарамо? — упитно гледа у Вукашинову строгу и лепу главу с нешто дужом косом и танким брковима и види: мучи се.
За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Неписмено, управо неукусно написана, без стила и песничког полета“. Он спусти глас и поче опет да шапуће: „Ево нас тројица, како овде на окупу седимо, можемо, мислим са правом, рећи да смо нешто урадили и створили.
“ Сва тројица оборише главу, ћутећи. „Ту мора да је нешто друго посреди!“, настави Зенодотос. „Та ваљда ме разумете?“ „Висока
Прснусмо сва тројица у смех. „А шта уради Шајнер?“ упита Герике. „Он саопшти“, одговори му син, „своје отркиће Марку Велзеру, ученом
За њим дође Фуркроа, па Гитон де Морво када је присуствовао мојим опитима. Сва тројица прикључише се мени да у заједници, а усвајајући моје назоре, изградимо нову номенклатуру хемије. То је учињено.
Чим је у току нашег даљег разговора приметила да су она тројица завршила своје саветовање, ухвати ме за руку и рече. „И Ви морате онамо, у славно друштво“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А сутрадан позвали су понова Петронија Свилара у собу код иследника, где су још тројица окованих клецали поред зида док су ланци звечали, и сви су били тамни, изнурени, скљокани као и он, а испрекидане
Те ноћи преноћили смо нас тројица у једној малој кућици пуној прљаве сламе и памтим да ти никако ниси могао заспати и да си први пут тада преда мном
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Овамо !... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила... Савладан је, побеђен... И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође
Они устадоше, скидоше покров и видјеше да нема ништа осим ногу, руку и главе. Одмах одоше сва тројица у поћеру за Грбом. Истом Грбо прешô из ђаволске државе у крштену, а краљ, његов пријатељ и син му на границу.
Завикаше му онда сва тројица: — Врати се, врати, видимо твоју вјерност; не жалимо толико тебе колико твога магарца. А он њима: — Душе ми,
Морали су јој све потанко исприповиједати. Већ се момцима било досадило бабино пропиткивање, пак се договоре њих тројица како ће бабу преварити и насадити.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ено, још се туку на теразијама, а влада је морала да дâ оставку, јер је убијен један радник и тројица рањени. ЖИВКА: Ју, ју, ју! Ето како ће и главу да изгуби једнога дана.
Петровић, Растко - АФРИКА
Хришћанин је. Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне Конакријке. Познато је колико је једном црнцу, код кога љубомора
Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом; високи, симетрични, они пиште у ноћ и престају одједном не
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да на свирање збора и стога нису смели доћи, што су се бојали да то није какво турско лукавство, те да њих по двојица-тројица не западну у заседу каквог повећег турског одељења.
Ми се расусмо да не будемо нишан, па тако потрчасмо низбрдицом, да се двојица-тројица преметнуше заједно с коњима. Ствар је стајала рђаво с нашом батеријом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Замало да ми куршум пробије руку. А-у!... Сад смо приковани за земљу, јер нас држе под оком. Нас тројица сабили смо се један уз другога и, чини ми се, ако мало јаче удахнем ваздух пробиће ми куршум леђа.
Шта да радим? Оружје ми је потребно, али не да се браним — шта можемо нас тројица? — већ да себи одузмем живот. Једва сам се сетио. — Скини бајонет! — рекох војнику.
Потпуковник Петар заћута и доњом усницом обухватио бркове. Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо.
Они обично ту држе два стражара, и њих двојицу треба заклати као пилиће. Да не зину! — Ноћас их је било тројица — упаде каплар. — Један је покушао да бежи и убијен је на пољани, а двојица су убијена у рову. — Откуда знаш!
— Чини ми се, видео сам га кад се враћао... — Господине капетане, осам је нестало, а тројица су рањени. Командир као да се прену. — Нека се одмах пусте ракетле и прегледа терен.
Лука и Војин били су тужни. Причали су ми да је јуче нагло позлило потпуковнику Петру и однели су га у болницу. Нас тројица седели смо замишљени, као да смо изгубили оца, најрођенијег друга. Осећали смо се као сирочићи, без игде икога...
Неко се пео уз косу и викао још из даљине: — Има ли кога ту? Нас тројица појавили смо се наједном да видимо ко пита. — Да ли је оно Драгиша? — говорио сам више за себе.
— говорио сам више за себе. — Богами, изгледа — одговори Лука. — Јест, Драгиша — рече Војин. Сва тројица потрчали смо у сусрет и почели да се љубимо са њим.
А ми ги претекосмо и поделисмо нас тројица паре спроћом себе. — Колико је још од старих људи остало у батерији? — Како да ви кажем...
Ћипико, Иво - Пауци
— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво. Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро. Уто к њима приђоше тројица ђака. Разговарали су талијански. Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци.
С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити
— А што су они? — плане Иво. — Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се. Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Веровали смо да ће нам сачувати главе. И збиља од нас тридесет само су двојица погинула а тројица рањена, међу њима и Лауш.
Само одећа. Никанор се није сетио, намерно или не, да тројица морају нешто и јести. Можда је мислио да и не заслужују друго до пољских мишева, црва, печурки и купина, чега сада у
— Али они ће — рекао је Матија — тек онда добити прави доказ да смо се нас тројица спанђали са ђаволом. — Који то они? — упитао сам равнодушно. — Они у манастиру, ко други — одговорио је.
Врате их пре петлова бледе и преморене, расхлађене за цели живот. Артемије Прошло је седам дана откако су њих тројица отишли, а ја нисам знао ни куда су се запутили ни докле су стигли.
Ловина им је дошла на ноге. Нас смо тројица овде и једнога ће сигурно одабрати кад смо им већ при руци. Кога? Матију? Матија је одиста леп, млад и јак.
Гром се канџама закачио за кожну нараменицу на мојем рамену, раширио своја моћна крила и тако нас тројица летимо, летимо опијени не опажајући да нас лишће и гранчице шибају.
Јер, начин како су истерана она тројица из манастира пре би приличило каквим шумским дивљацима који никада нису примили свету хришћанску причест, него људима
Повратка нема. Човек може да погреши, црква не. Хтео сам да приземљим ствари. Рекао сам да су она тројица честити момци, умни и способни. Да црква губи ако се брзоплето лиши таквих људи.
Тада сам потегао најјаче оружје. Рекао сам да су њих тројица за кратко време стекли приличан иметак. Поменуо сам стадо оваца, говеда, свиње, кошнице са пчелама.
„Ја годинама служим и ничега другог нема осим оног коња и оно мало крпа на себи, а она тројица (и ту наброја сијасет најпогрднијих имена, која нисам запамтио) гомилају благо. Кажњени! Згрешили па кажњени!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је заиста првокласан, особито што се тиче цена. Више послуге но гостију. Чим зазвоним улете њих тројица, један преко другог, у моју собу; остали, који су задоцнили, чекају услужно пред вратима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније.
намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније. Директор би се чешће озбиљно љутио: — Шта хоћете!
— У болницу је ишао, тврдио је, да уходи како се болује. Марко је имао три сина. Сва тројица лепи као мати, али размажени у оној удобној кући, и самовољни.
Радован рашчињен: куд су две звездице, куд је дугачка сабља — нико не вири. За њим тројица младих и лепих бивших стражара, у цивилу своје браће или својих отаца — нико не вири.
” Па се поче сећати времена кад ју је, давно, неко доиста просио. „Тројица, и сва тројица, као по договору, шустери, као да их пођонар слао...
” Па се поче сећати времена кад ју је, давно, неко доиста просио. „Тројица, и сва тројица, као по договору, шустери, као да их пођонар слао...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Нас тројица смо из једне душе кренули у свет, још одмах по моме рођењу. Чим сам се први пут у крилу мајчином насмешио, из тога
Не направимо ни први круг честито, а ми се сва тројица срушимо онесвешћени од вртоглавице. Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце.
Твојим ће књигама сваки дан падати цена, а мојим ће акцијама расти; твоју ће књигу ценити двојица-тројица таквих као што си ти, а моје ће акције имати цену и на самој берзи; теби ће се смејати кад прођеш кроз чаршију, а о
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одоздо чујемо неко јаукање. Вежемо онда једнога наредника, и спустимо. Јавља нам он одоздо, да су тројица мртви, а једном поломљене обе ноге. Требало је сада њега извући.
Нама у сусрет ишла су три командира батерија. Њихова лица била су тамна као земља. Сва тројица су имали припасане сабље, што је било необично видети за време рата.
— Блессé оу маладе?1 — запита један, да би знали где ће да носе. Унели су ме у један ауто. Тамо их је било већ тројица. Ауто се у почетку кретао лагано, потом све брже.
— рече Светислав и показа прстом на десни крај карте. — Видиш ли ове урвине? Твој Кожух, „ујка да га вика“. Сва тројица гледају у карту. — Видим да је нешто огромно. Али не могу да му ухватим почетак и крај — говорио је поручник Мишић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ст’јене; обазре се Котарац Јоване, ал’ сам иде Комнен барјактару, па он рече Сењанин-Тадији: „Мој Тадија, од тридест — тројица!“ Вели њему Сењанин Тадија: „Не бојте се, моја браћо драга!
Па одоше у јелово грање, извадише свијетло оружје, о Турцима објесиш’ оружје, оћераше тројица хајдука, оћераше тридесет Турака, оћераше Сењу на крајину.
пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима тројицу; гле с’ тројица, узима двојицу; гле двојица, онде обојицу; гле је један, и оног једнога.
он викну у село Сибницу, Сибничани сви му долећеше: ту се саста стотина јунака; намах Србљи хана запалише, и тројица Турак’ изгорјеше, а тројица пред њих истрчаше, и Србини сва три погубише.
сви му долећеше: ту се саста стотина јунака; намах Србљи хана запалише, и тројица Турак’ изгорјеше, а тројица пред њих истрчаше, и Србини сва три погубише.
пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се да је отац Топлице Милана био отприје затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако ухватио Вуча џенерал“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Паприка, љут што се није могао дочепати дјечака, од пусте муке напио заједно с кнезом и црквењаком, па су се сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле, по мраку, погодили у сеоско гробље и грдно уплашили неке касне
Тамо још нијесу излијепљени ничији огласи. Тројица дјечака кренуше уз пут, мрки, озбиљни и ћутљиви. Личили су на дјецу поробљена, а непокорена народа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка. ЗОРОВАВЕЛОВ СУД Код цара Дарија персијского тројица поближих од његових удворника се надмудривали који би похитленију неку беседу од себе изнео пред цара да би га за то у
Ту га тако укорени ома, те би дрво и гране на све стране испусти. Тадар страг она тројица стојећа рекоше му: — Евстратије, само себе рад ли учинио си то чудо?