Теодосије - ЖИТИЈА
Тиме и до краја живота безбедна од бесова душу његову Бог хтеде да сачува, али и да објави у пустињи трпељиво и многострадално му у посту живљење.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
девојке у крзну, љубазни, елегатни младићи угашених погледа, лењи и блазирани — познате зверке што на својим лицима трпељиво носе обожавајуће погледе пролазника— пратиш их, трчиш за њима, али никада их не стигнеш, увек се негде изгубе, увек
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једно уз друго ту трпељиво ћуте згореле сељачке јесени, заморне вечери уз разбој, утихле успаванке над колијевкама, мудре тишине књигочатаца и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Моја болест, ваљда неко обољење органа за варење не беше Бог зна како страшна; трпељиво сам је подносио“. Његово мученичко лице озари се благодарним осмејком.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Еј !«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.
Ћипико, Иво - Приповетке
Намјери се пригода, те то и уради. Али дијете никако да се свикне: већ трећега дана нађе је пред вратима гдје га трпељиво чека и гледа га умилно да је под свој кров прими. Опомиње је и наговара.
Магаре ме стријеља својим једрим сјајним очима; оно није онакво као што је под теретом — покуњено, трпељиво, већ је живо, окретно и улизане длаке.
И чињаше ми се немогуће да ће се игда припитомити и под теретом трпељиво поднашати над собом туђу, господареву вољу... Старица попође мало и оштро звижну неколико пута.
Јача трпељиво пусти да је старица помузе, а затим се обје повратише откле су и дошле... Срчући топло млијеко, ослушкуј ем хармонију
Пушећи, трпељиво ишчекује да у дну затегне, и непомично једнако гледа у море. Рибице с реда се мешају и која, лакома, најпослије превари
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Старац Данило неко је време куражно и трпељиво подносио кишу интерпелација и све бомбе које цy из скупштине сипале против његовога министарства »помирљивости и добре
Ћипико, Иво - Пауци
Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање. Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.