Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Узаман је, силни Боже, Одустат је већ не може. У срце се сам удрио, Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно крпит Докле једном Божа воља Опрости га свих невоља.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту похитим.