Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неучен не може науку трпити, јер зна да како наука дође, сва власт која је на сујеверију основата и утврђена да ће пропасти.
Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.” Наравоученије Јавна је и ове басне наука: не упуштати се у шта није ко кадар, и за
је и ове басне наука: не упуштати се у шта није ко кадар, и за избегнути већега зла, подносити и трпити мање. 69 Мајмун и делфин Корабљеници, путујући по мору недалеко од Атине, имађаху са собом и мајмуна.
” Тада проча животиња, не могући више трпити толико бецтидје, псујући га и ружећи отерају га између себе, и од онда и име магареће остане посмејателно и срамотно.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но ми уверавамо, преко све покорности цару, ми ови̓ Турака зулумћара у Србији трпити нећемо и сам цар да заповеди.” (Видећете писмо Вла-бегово како нам пише 1805. године маја 17. у мојим прочим писмима.
— толико, колико ме од чадора одведу; а како сабљом ударе, више (се) плашити нити стра̓оту трпити нећу — то ће одма проћи.
на наше искање морао допустити те смо им главе поодсецали; чули сте и добро знате да су шабачки Турци, не могавши трпити од нас бојеве, лане из града истерали Мус-агу Фочића са његови̓ триста момака јаничара; пак су сада с нама у миру и
да одма из нахије изађе и да се више не усуди с таквим начином у ваљевску нахију прећи, јербо он то не може а и неће трпити, да се по народу такви трошкови од беспосленичара чине.
Он му је казао: „Брате Петре, иди с душе, води те момке и распусти, нека иде сваки својој кући, јербо ја не могу то трпити да ви народ узнемирујете вашим конацима” и проче.
пред све сајузнике и иностране министре представити, и да ће цар на то казати: да он не може више серцу одолети нити трпити, да се серпски народ будући њему јединозакони, а и под његовим покровителством, овако тирански истребљује!
Дотле су својим будаластим високоумијем били дошли, да се веће на комшилуку нису могли трпити, и да смо веће ми сви магнати готови били цару говорити, да једанпут дигне неколико регементи, да сав онај Београд
Утом предам му ја прошеније — у руке. Император рекне: „Све ја то знам. Извесно је да Срби много неправо трпе, и трпити морају до времена, вас пак уверавам да сам ваш пријатељ био, и јесам, да сам вас помагао барутом, оловом, топовима,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— примети му Никола. — Пусти га, нек говори!... Добро те није гори, а онаки се којекако могу трпити. — Оно и тако је, али га баш не могу слушати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А-а-а! Па то је, бога ми, баш загустило? А, то се не сме више тако оставити ни трпити. — А, па видећеш само сутра! И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ал’ мој отац ће то трпити, будите уверени. Хоћете пристати на то, ако мој отац саизволи? —— Морам се промислити . . .
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Треба и тужити. ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле. ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду?
СМРДИЋ: Право су имали. НАНЧИКА: Ја чујем да је на више места то учињено. ЛЕПРШИЋ: А ми? докле ћемо трпити да нам деца буду Пиште и Јаноши?
ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно! ЗЕЛЕНИЋКА: Моје је име Зеленићка, но будући да је зелена боја маџарске, зато је трпити не могу. Закључила сам, дакле, обратити га у плаветно. ШЕРБУЛИЋ: То је лепо. Тако је лепо.
ЖУТИЛОВ: Сва ће се архива поцепати. Ко може трпити маџарске протоколе у војводини српској. НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала?
СМРДИЋ: Заиста. ЖУТИЛОВ: Такав Србин који једнако прориче Србљима зло, не може се више трпити у одбору. ШЕРБУЛИЋ: И не може! Ми требамо честите људе. ГАВРИЛОВИЋ: Ви знате да се ја нисам ни отимао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови момак почне од тешке муке стискати зубове, врцати с усницама и зажимати очима, па не могући даље трпити, рече бријачу: — Учини хатор, удри ми врућу воду, и малашно сапуна, јер ја нијесам баш из Сарајева него мало одаље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Он је мој муж, и ја сам дужна трпити што год он о мени рекне, било добро, било зло. СВЕТОЗАР: То је заиста лепо.
НЕША: Ама кад људи не трпе. ВЕЛИМИР: То је једно крајње предрасужденије. Много којешта људи нису трпили, и неће трпити, пак ће се опет зато увести. СТАНИЈА (Неши); Чујеш? Оће да ти доведе још којешта у кућу; да певаш: ху! ху!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити. ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Девојка: Чујеш ли ме, моје миловање, кад ја сиђем са мога чардака, са чардака на авлинска врата, твоје срце неће моћи трпити, ти ћеш мене загрлити, па ме пољубити! Бојиш ли се бога великога, да ти моје нагрдиш лишце?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.” Архимандрит бездински: „По Вашем говорењу, господине, ваљало би колио данас истребити све
Како једанпут народ рекне, нашто су калуђери? Што ће нам? Ту ти је с њима; а догод и[х] народ [х]оће, ваља и[х] трпити. Што ми можемо, ово је; мирске свештенике у манастире силом не гонити; не допуштати нипошто да се млади људи калуђере.
Мој добри и разумни игуман, видећи да моја будалаштина све то виша бива, каже ми чисто да он тога више неће трпити да при њему на[х]одећи се сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу,
Како ми је жао било чути да је учитељ Евгеније, не могући трпити ту којекакве калуђерске кабале, пре четири месеца то чудновито место оставио, и ученици се сви разишли.
ако после дођу какве кавгаџије на ваше место и узишту да ми игуманишу и заповедају, а мени тога није, фала богу, нужде трпити”. „Шта? Ми отићи, док си ти онде! Нипошто.” Обештам се и дам руку.
Они су све то принуждени трпити, а ја не; зашто ја и проче моје друштво пешаци (којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко
Ни одговора! Чудна је вешт кад слаби има сјаким погодбу, зашто један чини што [х]оће, а други принужден је трпити. Ове три године биле су ми најнепријатније у животу; и срећа моја што су мој Тома и Павел сасвим добри били, које сам
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Фидон! Овај је гори грубијан него први. ФЕМА (ђипи): Та ја нећу ово у мојој кући трпити. Ко си ти, шта тражиш ти овде? Марш из моје собе, хинауз, марш, апорт! МИТАР: Шта, ти ћеш ме јошт истерати?
Кажите ви мени тко ће ми платити што сам био код вас пединтер, јер како видим, мајстор Митар неће ме више оваквог трпити. МИТАР: Ти да радиш, ниткове, а не да скиташ! ЈОВАН: Али моја служба? ВАСИЛИЈЕ: Јован има од мене иљаду форинти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која
Ћипико, Иво - Пауци
Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари' јемају дават' поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
допадне Велимир и Босиљка; тако по свету ићи и толике земље, нарочито Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што је била нађе, која је више готово него он трпила — то је за Романа било
Љубезна фрајлице! Ја се сад сећам да ви таки кашљете како ко о лули и спомене. Шта мора ваш нежни состав тела трпити! Тешко, тешко но ја мислим да ћу моју погрешку поправити ако вам загонетку разрешим, само нека код вас заостане.
Он не узможе даље трпити нападеније вооружани; тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју,
ослобођавам, но то ти јошт казати морам да ја с тобом заједно побећи принуждена јесам, јер би иначе муке тебе ради трпити морала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути“.
кнезови нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошô, вала војевати, за крст часни
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад му није то за невољу трпити? Где ли пак љути и пуки голић, јоште болестљив, ако би и врло то желио и захтевао онако држати се и носити као неки