Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док ето ти помоли се на врата Тиосав; и у нега за појасом мала пушка и некака дугачка ножина. Погледа Трпка, насмехну се једва приметно, па упита: • Како, ћир-Трпко? — Ето како! сега сам у Романија. — А што се ти оружаш?
Мало-помало накупи се повише сељака у механу. Заметну се ту разговор о свачем. Неки узеше дирати ћир Трпка за његове хајдуке и курјаке; он се љути, никако неће да попусти ни да призна да није било ништа у ствари.