Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« ШИЛО ЗА ОГЊИЛО Ћир Трпко не продаје више ни бозу ни кокице.
То је некад продавао по улицама београдским, кад је био мали и кад се још није звао »ћир«. Сад је ћир Трпко, или као што он каже »сега« — велики госа; Држи механу у селу К.
Ко год прође и потера или понесе што у Београд да прода, мора проћи поред ћир-Трпкове механе и дућана. Ћир Трпко, наравно, не пропусти никога дак с њим што не пазари. А умео је тако вешто салетити човека да га се не можеш отрести.
дан купи он ма шта, наравно, врло јефтино, а кантар му је већ тако згодно ујдурисан да свакад одмери како хоће ћир Трпко; ако хоће оку — оку, две — две, литру — литру.
Једно јутро поранио ћир Трпко, па чека пред механу хоће ли наићи кака муштерија. Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се
Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се упутио путем. Кад би поред механе, зовну га ћир Трпко, заносећи се мало по цинцарски. — Газда-Тиосаве, што ти је то? — Мало воска, ћир-Трпко.
— Газда-Тиосаве, што ти је то? — Мало воска, ћир-Трпко. — 'А'де, море, да попијемо 'едну. — Немам кад, ћир-Трпко. — 'А'де, 'а'де, море!
— Газда-Тиосаве, што ти је то? — Мало воска, ћир-Трпко. — 'А'де, море, да попијемо 'едну. — Немам кад, ћир-Трпко. — 'А'де, 'а'де, море! — салети га ћир Трпко, те сврати пред механу.
— 'А'де, море, да попијемо 'едну. — Немам кад, ћир-Трпко. — 'А'де, 'а'де, море! — салети га ћир Трпко, те сврати пред механу.
— Немам кад, ћир-Трпко. — 'А'де, 'а'де, море! — салети га ћир Трпко, те сврати пред механу. Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија!
Тиосав искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали! — Не ти каза', море! Ама ћир Трпко!... — рече и куцну се прстом у чело, токорсе да покаже како је он то промућуран, а испод ока погледа на ону торбу
Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак. — 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једино је калајџија Мулић, муслиман, трпко мрштио лице као да је појео зелену оскорушу, за њега је свака цртарија била недопуштена, ђавоља работа.
Ћипико, Иво - Пауци
— Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто... Ево ти, на, окуси! И он откиде чевуљак и даде га дјевојци.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Слабо хвајдише коју злу рану споља лечити кад се она изнутра позлеђује. Један што трпко једе, а другом зуби трну. Туђ трун свакога више боде у очи него своја глогова грана у трепавици забодена.
Црпе лажу ка из бунара воду. Оци трпко једоше, а деци потрнуше зуби. Што је коме хвајда од свеће и од сунца, кад очима не види?