Ћипико, Иво - Пауци
Иво засве загрне ногавице и уљегне. Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. — Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.
Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи. Док ду'не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.