Црњански, Милош - Сеобе 2
ђерма, иза форпоста, и видела су се, још неко време, путем, који се тек градио, а који је био још зарастао, у јарку, трскама. Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- додао сам, а онда јој помогао да дојури из Мртваје неке патке и покупи јаја које су оне разасуле свуда по трскама. Уз пут смо наишли на јаја дивљих сарки и на једно гнездо с већ излеженим младунцима.
Сада сам се гадио самоме себи због тога. Мало издигнуто, окружено водама живе и мртве Тисе, мочварама и трскама, Караново је изгледало као да лебди у ваздуху окачено торњевима својих цркава у небо и подупрто чопором кућа које се
Рашида је шапнула да је то њен отац, па ме ухвативши за руку, нагло повукла ка трскама. Трчали смо док нисмо изгубили дах, а прошлогодишње суве трске пуцкетале су нам под табанима.
- рекох, већ сасвим сигуран да се лажем као последњи идиот на свету. - Сигурно је унутра. Читаву вечност чучао сам у трскама слушајући гласове из дворишта. Ниједан није био Рашидин. Чак ни налик на Рашидин. Заобиђох кућу и попех се на пругу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иначе, сав у зноју, он се осећаше као избезумљен у том врућем дану, над кућама, ливадама, и трскама, у колима, која су се тешко пробијала, по травуљини, од стабла до стабла.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 504). Деца »становитих имена«, поређана с обе стране, трскама од бодљикаве ч. које су загорене на ватри додирују (ради очишћења) слабине стоци кад се »претерује« између живих
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Мора да је одлутао међу трске?« — помислили су и нису га више тражили, уверени да ће међу трскама ишчезнути као што ишчезавају вилин-коњици или локвањи.
Чуло се само како ветар на рубу мочваре разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и роди, о старцу који је знао језик птица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Око половине XВИ века примећени су многобројни хајдуци на југоистоку Босне, у садашњој Војводини (где су се крили у трскама и високој трави) и у Србији свуда од Београда до Пирота. Године 1555.