Ћипико, Иво - Приповетке
Свјежи маестрал домало сасу околишем, зажамори живо и поче да плачка суре хриди... Дангуба, прокуњавши, дохвати трстику, надије и завитла у сунце. Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека...
Ћипико, Иво - Пауци
Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се
Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. — Туцају, — рече Иво полако. — Вара!