Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ко зна, можда сокови скривени у цвету или корену, у семену или трстици, могу васкрснути, поново, поново поново. Да ли ја то збиља хоћу? Да ли бих био усхићен тиме?
Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада. Промичу мимо нас врзине, усамљено дрвеће и трстици. Гром се канџама закачио за кожну нараменицу на мојем рамену, раширио своја моћна крила и тако нас тројица летимо,