Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж. Један, два, један, два, два јадан... Зуби су му цвокотали, а смрзли нокти болели га. Он зажели да пуши.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато зборим; преобиље твари Чини да трулеж бива залог зрења у видљивом, где разум господари — Па ће и светлост да разједе лето На наше очи, док тромо га зари У
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ја гинем, Мати, лудом матицом и тргам грозје, тргам купине, и витлам, витлам божур-палицом, и Трпим, тупим трулеж трупине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се небом вију, ја ходим у убожничкој врећи, у страху су и ветри, црнило у маху, шта ће бити од мојих кости, трулеж? Или ће бити мошти! Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда. Скучавам.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и управник народног позоришта грле се и љубе; газде београдских пивница издају келнерима друге наредбе о
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Лазар, више за себе, као да Око њега нема народа: „Довде је, значи, дошло расуло! Трулеж је доприла, дакле, до сржи! Земљо, не нешто, све је у теби труло: Сад влада ко је дрскији, бржи!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је кружно, пречника свега дваестину метара, пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки кладио да у њој не може опстати никакав живи створ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино из оног тамо кута у дну дворишта, где се сливала и скупљала нечистоћа, заударало је, на ђубре, на трулеж. Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж. И то га поче као освешћивати. Сети се свега.
Он све јаче и јаче поче да удише тај трулеж. И то га поче као освешћивати. Сети се свега. Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.
Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно пашће. О, кад би дош’о тај дан ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога
Шта мари што ће на дну истог гроба Лежати трулеж што праведно падне С младошћу тужном једног поколења! Изданци слаби овог века гњилог, Ми ћемо бити творци кобног
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
од псећег језика глаткију површину, тоцило је било веће и од највеће погаче, до земље га изглодала влага и преклала трулеж.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
од тих одаја Пашиног двора у којима су се, под дрвеним таваницама, гомилале истрошене прошлости и гласови претворени у трулеж.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ј. Дучић ЦXИИ ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.
Ћипико, Иво - Приповетке
Завиривао је у најмрачнија њихова места. Упијао се у њихов трулеж, волео њихову суру светлост... У тим старим кулама негда неко оставио је своју душу. Где је она сада?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
) Дуго је вила овдена чала Крај гробна крста дрвена, мала, И кад већ дрво трулеж заплени, Долази камен да га замени: Кад већ и нами црвоточ прети, Тада се Србин Вишњића сети.
Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Препорађањем испирај сјај свету И звезди која поноре затаји; Нека се трулеж отрезни у цвету Непознат несвесној ружи која сјаји.
Главо све даља од срца мом праху Трулеж у цвету отрезни и целу Ноћ кроз пределе без наде, у страху, Празно и земљано вапи звезду белу. 1958.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху влагу мрачне тамнице Да нездрав трулеж мемле баздљиве На болно тело лакше преносе. СПАСЕНИЈА: Сироти! А брата мога јеси л’ видео? ИСАК: О, дивна жено!
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Улево стоје гомиле меса, раздробљених костију, комади подеране одеће, сва се гомила запекла у крв и увелико прелази у трулеж. Под овим се несрећником распрсла двадесетчетири-фунтова граната, те и њега и одећу му рашчупала у комаде.
Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је права слика гнусобе; ту све прелази у трулеж, ту човек види све појединости разорења, па кад погледа како је цела природа: и поље, и шума, па рекао би и само оно
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је. ЛXИИ Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пепô стварат’ — Ту смо близу, кад ће мртве Живи огањ згарат’.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Па не ужегне у љубав ову лаж. ВИИ Пути за свилу. Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат. И затурајући, гле, истина буде, о зачну плод.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Лазарица. Прашак од л. и од дивље кадуље (ѕалвіа пратенѕіѕ) лек је за »живо у кости« (трулеж костију, ГЗМ, 4, 152). ЛАЛА Тулпе (туліпа). Лала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Пре свега трулеж. Затим умор и мртвило. Разбојници нападају све ређе и све тромије. Жега је несносна. Блешти кречњак.