Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И, заиста, рак му је прогризао све тело од којега је отпадало парче по парче трулежи, и тако је, грешник, издахнуо... без и најмање утехе. Знам да ћете рећи: „Не познају милости! Не осећају љубави!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А Београд расте док ја падам и тупавим и крв пљујем и осећам како се сав овај мој душевни апарат пун прљаве прашине и трулежи, квари, црвља и распада кужно. Да ли је све доцкан? Јел' све умрло, што може да одоли патњи, да пркоси, времену, свему?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сећате ли се те трулежи и расутих утроба које је исповраћала ноћ? Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И отиде те отвори врата која бјеху до дворнице. Јанко с врата кроз густи мрак осјети задах влаге и трулежи; али кад Мурат отвори капке на два прозора, онда се угодно изненади.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА І Септéмбар гризе августу свршетак. Планином жури трулежи зачеће. Четвртак рад би жар да проспе Петак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А те последње године трулежи значиле су једно грозно умирање. Све до смрти првога детета мислило се још о животу, после су саградили гробницу да у
живота; а после радосно да умре, уверена да је оно живот од врлина, а не овај њен и милиона других распалих у гнојавој трулежи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере? Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Вујо одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ (сâм). „—У недоба ни гости доходе?“ А баш је доба то — доба несрећно, Кад из трулежи мрака вечитог Болесног мозга машта свемоћна Усплахиреном оку износи Створова ноћних дивље образе — Кад гладни вуци
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Па не ужегне у љубав ову лаж. ВИИ Пути за свилу. Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат. И затурајући, гле, истина буде, о зачну плод.
Воњи на мирис, мирису на воњ. И замиришу ли, биљко, трулежи дах то је из тебе, на стабљику на лист. XИВ И то па то, и све то. На кужне међе пречиста буде, кад стала.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар је ово начин да се човек растане са светом? Зар баш овде у задаху трулежи и буђи, у овој тесној загушљивој одаји, тамној и убогој, на овој постељи разглављених ногара, уз шумове болног јечања
Задах трулежи, паучина, мемла. Манастирски меропси раде у пољу, ору, дрљају, сеју. И мени се чини да је то сада најпрече, далеко
Све се било смирило као да се у овом предаху купа и чисти од свеколике трулежи измученог предела. Онда је наишао Доротеј. Боже, како је био леп. Усправан и висок као бор. Корачао је достојанствено.
Моја мочвара остаје неизменљива. Мутна водурина која се љеска на сунцу, задах трулежи, цркнуте мрцине које пливају унаоколо, ројеви комараца, белоушке што лењо пузе кроз трску.
земљи, за зликовца је мач, птице грабљивице да му развлаче дроб док лежи у јарузи, сам, распорен, беспомоћан у гњилој трулежи и смраду. Нема ничега тако ускогрудог и искључивог као што је лепо уређени врт праведника.