Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ленивац се није родио да живи, него да труне и да гније јоште за живота. Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.
Сан је помирио Финце и Румуне, крчмара са Волге с пијанцем из Брисла, крај трулог Шпанца Норвежанин труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне
труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.
У овом мраку глинених руку и ногу биће добро ако не буде горе. Из овог мрака, што труне и трује, не чује се позив ослободиоца. Одакле ће се чути, ако се не чује са крста, с точка, с Косова и с коца? 2.
Теодосије - ЖИТИЈА
Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа је твоја као земља поцрнела, а у њој као у врећи кости твоје, као сено исушене, једва се држе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
кога она воли)’, ту јабуку закопа под стреју и говори: ’Као што ће ова јабука трунути тако нека труне његово срце за мном; као што ова стреја капље, тако нека његово срце за мном јада!
(Вук, бр. 1754) — Што пре зрело, пре и труло. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 423) — Рано воће брзо труне. (ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 320) Узраст и промене — Побијелио, а још памети није стекао. (К-Љ, НБ, бр.
време, а да прерано сазревање има штетне ефекте („Много треба времена док од детета човек будне“; „Рано воће брзо труне“).
) Пребрзо сазрети, сматра народ, није повољно. („Јабука која доцкан сазри, дуго стоји“; „Рано воће брзо труне“.) Дете се, зрењем, попут биљке, по унутрашњој нужности, развија и расте док не достигне зрелост (свакако није
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Душане, за људе на раскршћу између алфа и омега, између Запада и Оријента, којима се чини и у Византу да нешто труне, и у Млецима да нешто цвета; за оне којима и леви и десни противник буде, за људе који ником нису прави, јер јасно
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и освета), помисли на чамотињу једног оваквог места, где је после десет сати отворена још једино ова кафана, где труне из ноћи у ноћ... Шта би могао да буде по занимању? — пита се Нина. Шофер? Багериста? Не, има однеговане руке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И
9 Но даље још стајаше душа сјетна, Као трава, ал' не када труне, Као трава када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне;
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
страсти: вино; чисто га гледам де ти се хвали рајем, де ти га нуди, тај одузети поклон боговске ћуди што сам у себи труне, невиђен, неуживан и неблагословен, де ти га нуди, а ти се смешиш, само се смешиш.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље. - Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је све за сваког полазно место даха земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
постао је развалина, рушевина која труне, сенка... Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелијицу и угушује бол тешким уздасима и врелим
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стар је војно трула јаворина, Вјетар дува, јаворину љуља, Киша иде, јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар Дува, ружа се развија, А од кише бива веселија, Сунце сија она руменија“.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Киша је мастило којим песму о себи пише. Вазда су јој руке пуне Јер увек нешто пупи и увек нешто труне; То је тако, и тако мора бити.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи.
Ко ће ми помоћи? Настане га часом, као цветне круне Што се нагло распу у јесење ноћи. Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има.
и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени труне. Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља.
Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жутог лишћа које труне, Алејама што се баруштином пуне, Стазама где, као из давних давнина, Јеца марш поспаних сложних виолина Живота,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и спојити узе Живота с душом.
И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље што га мртви пуне.
Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А.
КОБ То рећи данас ја не умем више, То што ме боли и болове гуши, То што ми поглед као облак брише, То што ме труне, што ми снагу суши, То зашто сан мој на сан не мирише.
Велики понос, моја вера труне — Трунуће зато док имају снаге; Црни облаци видик рада пуне, Моја прегнућа и часове благе.
Ја осећам из њих како бол се вије: Замириса уздах из оног што није, Што остаје, труне, у сну у дубоком. Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и
Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана. Добро ми је данас ту, под туђим небом, Ал' ми срце труне за мојом колебом. Што је најцрње за овај мах, То је што немам ни мало моћи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо црних птица и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом.
зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се трудом; Сутра ће, кад га данас није, доћи купац; не труне Честит еспап. — Забленем се, одговор оста у усти. — Ево ти — прва ми рече, — мог воћа, добро је, плати.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јерихонске, Док ваша срећа по гробљима труне. Нек' моја срећа сања и на лажи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве. Четвртасто Богданово лице, црвено од умора
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Можда је некад у минуло доба Старица мајка долазила туне, И лила сузе више рâна гроба, И звала сина што у њему труне. Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
њој самој било жао да тако млада и зелена (ово је само општи начин говора, иначе је она била увенуто-жућкаста) у земљи труне.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
каде има човек у себи добар разум духовни и врлу памет, и држи се гранастога слатка књижнога учења, којено не вене ни труне, него све се повише у глави човеку грана и расцветава се.