Употреба речи труње у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Зашто да га узнемирује тај свијет? . И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Двориште почишћено. Дрва под стрејом наслагана уза зид, дрвљеник бачен иза куће. Испод басамака избачено труње, крпе и остало што је било пре.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

За њихове творце јединке су завршни чланови бескрајнога низа и сматрају их као непотребно труње и прашину. — А шта му га знаш — упаде Живадин — можда је живот једних условљен смрћу других... — Наравно.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— јаукну Ведран, али се вода с хиљаду малих уста кикоће, прети, подсећа: — Јеси ли заборавио како си у очи извора труње бацао? 3адрхта Ведран, јаду досети: извор да га потопи воде послао, вода му до рамена стигла.

А вода већ до браде дошла. Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода, само нека се вода повуче. И повуче се вода, отпоче Ведранова служба.

И повуче се вода, отпоче Ведранова служба. Али, узалуд Ведран из изворâ вади лишће и труње! Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста.

— Дођите, браћо! — позва их дечак у сну а када је отворио очи виде како четица мрава ножицама труње избацује, и пева: Млада ће шума листати, извора лице блистати, хој—хој, хоја-хој ...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности