Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ноћи, трећег дана пута, побјеже из Перајичине чете скоро читава једна десетина с десетарем и пушкомитраљезом. Тршави дјечак ујутру допаде до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад
— Богами сам и ја одмах познао Гојков митраљез — чисто се обрадова тршави дјечак. — А нема ту више шале, нагазили су буразери на засједу — јави се водни делегат, строго и пријекорно.
— Види га, како зна лијепо ружити, чисто човјеку мило слушати — похвали га четно спадало. Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили.