Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могао сам остати доле и лешкарити у младој априлској трави, гледати мраве, чачкати зубе зељастим тршчицама, ослушкивати кукавицу, ку-ку, ку-ку, бацати камичке у прозрачни вир под слапом, луњати около по питомини и развигору,