Употреба речи трљати у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он диже главу и стаде зверати око себе... Не беше то кућа његова... Где је сад?... Поче трљати чело и чешати се по глави. Напреже мисао да га сети где је... Ово је шума, а откуд он у шуми?...

Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... Маринко стаде трљати очи. Та, је ли могућно да га очи варају?... И опет стаде гледати. Прикрадао се све ближе и ближе...

Крушка викну пандуре. Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. Он поче долазити себи. Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... — Устани! — рече му Крушка. Он се диже лагано, али га опет обујми страх...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ја не одговорих ништа, само погледах оца проту. — А како ви мислите о томе? — упита ме он с осмејком и стаде трљати руке. Ја му опет ништа не одговорих.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности