Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Где је учитељ ?!... Говори, не мучи ме!... Врисну она и пође пре ма њему. — Па знаш како је... то су тугаљиве ствари. а он је човек прек.. Нико не воли да му се други меша у таке послове.. Нисам рад да ја будем крив...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Али, оставимо те тугаљиве мисли! Негдје на дну мог ковчега мора да је пар дугмади за маншете, с камејама (остатак из бољих времена), каква се
Ћипико, Иво - Приповетке
диже се навише, док не посурише над њима и највиши висови и све се заодјену суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу стоку, и изједначила их у боји с тврдим, сурим стијенама. Отац размишља што ће од својих и од себе.
би гледала какосе валови натискују, и, пјенушајући се, ударају о хриди, и у пусти простор, уз крику галебова, пуштају тугаљиве гласове. Тада би пожељела да се настани у кућици, повише увале и свом душом чезнула би за својим знанцима из младости.