Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада. И тада је бивало свашта.
Ћипико, Иво - Приповетке
И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти... „Вјетар мора да је напољу”, помисли, јер над кровом његов удар тугаљиво фијуче, и фијук се слива са звучном јеком војничке трубе.
зидове за олује валови, пјенушећи се, разбијају; вјетар свија мрке самце чемпресе и криче галебови, — а сада око хриди тугаљиво валићи кроче. Свети кип младићи положише на отар, а док га смјестише, навали чељад да му ноге цјелива.
— и чисто матерински осмјехну се на ме, његова бившега друга. У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ Југо, тугаљиво југо Страсне, Велике недјеље почело је да дува одмах још док је било изложено за четрдесет сати на великоме олтару
Ћипико, Иво - Пауци
Диже се и отвори врата. Јутро освану кишно, а заваљало југо, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем. Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.
— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује. Па узе крто и одлучи да крене... — И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори. Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану. — Је ли да се на ме не љутиш?
На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријєме не проговарају ни ријечи. Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка...
Лед се на мјестима наслагао и бијели се. Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће. Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. — Све је затрло! — рече онај стари што мољаше. — Није још све!