Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси? Знаш, онако, рецимо, за нечим што је могло бити па — није се остварило?
Краков, Станислав - КРИЛА
Отегнута, неразумљива песма пробијала је однекуда. Можда се њоме кравио смрзнути стражар. Малгаш из Амбонга или туговао жути кувар са Меконга. Дуги прашњави ангари и мале колибе будиле се.
Исушено дрво долапа је пуцкарало, а грана дрвета је лако гребла о дрвену решетку прозора. Чупави пекиншки псић туговао је усамљен у болници. Дан је био њин.