Употреба речи туговати у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Каже, и он је прошле године био у великој тузи. Умро му је отац. Не може се, међутим, вечно туговати! Па понови опет: „Но, капетан! Не грустјите по прошлому!

Матавуљ, Симо - УСКОК

да је твоја жалост и наша, да, као што нам се не би досадило уз тебе се веселити, тако нам није дојадило ни уз тебе туговати, а ипак се, ево, договорисмо да те молимо да прекинеш коротовање, а то баш највише тебе ради.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

на мом рамену, а доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који ће до краја туговати и помињати ме ако се изгубим у свом чудесном походу. — Ђеде Петраче ...

Биће и она, и неко дјевојче, и вољен кутак у шибљу, и прекинуте игре, и онај који ће све то остављати, опраштати се и туговати.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сва древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти моје Са мном друговати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности