Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мртве уче сад да мирују. Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује! Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович, каже, много тугује нешто. А то није добро. Душа је узрок жалости у животу. Срећа је последица доброг васпитања.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Девојка која тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Деда Раде, та лепа праведничка душа, овако тугује за својом умрлом женом: И тако из дана у дан: дедове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу само на
глог поред друма, и радује му се: Осамљено дрвце цвилило је на вјетру као да то неко већ одавно тихо и узалудно тугује. Сељак се прену и застаде. Сутон се хвата, још је пустије него обично, а глог је ту, осамљен и тужан као какав човјек.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бог зна ко му је та Маријана за којом он сваког прољећа тугује. Па да, с њом би он да оде некуд у ову провлажену ноћ, кроз тамне шуме гдје сабласно стражаре у бијело обучене
Куда? Куда ли то тежи срце узнемиреног пјевача? Виде ли то у кући, не виде ли, како тугује Ниџина млада, ко ће то знати.
— Чујеш, Раде, па не мора то баш бити нека ту, домаћа Маријана. Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан.
Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси?
Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси
Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг. Марс бојовник, то се чује, своје сабље да не кује, већ тугује. Тешке мисли њега море, људи воде преговоре, брату пружа руку брат, у музеј се спрема рат.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
169. Расла је јела, јелика, Међу два бора велика, Под бором Јово болује, Крај њега драга тугује. “Да умрем, би л’ ме жалила?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК У соби, крај прозора, мачор тугује Са неком тајном муком другује; Мутан, ко сунце после олује, Неизрециви бол болује. Годинама мачор самује.
И мислим — зурећи помало искоса — Док ме плаво небо гледа испод ока: Тај свет је сплет чудесних односа, Чак и реч тугује када је без срока... Ништа се не миче.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора. Ту тугује она чекајући мене, И са својих гора од снега и леда Уздишући за мном болећиво гледа, И у слаткој чежњи неосетно вене...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симкино вабљење живине извукло га из подрума да види њене неиспаване и умором замућене очи, па да читавог дана ћутањем тугује. Вечерас је сваку њихову реч разумео и одгонетнуо прошлу ноћ.
Могао би више да се радује краљевој погибији коју годинама гласно жели и чека, могао би мање да тугује што се више не чује лавеж у Прерову и што је на Адаму остало да у његовој кући огњиште ложи и славску свећу пали.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Њене пешчане обале биле су равне. На њима није било сребрног одсјаја планине, нити цвећа, и река поче да тугује. Нарочито јој је било тешко у зору и у сутон кад се у њеним водама купало Сунце и само налик на крупан, румен цвет.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' земља куне своје покоре? Ил' небо можда даље путује, Да моју клетву више не чује; Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује! Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
наслањао, и са којим сам продужио да општим и после, уверен да он увек мисли с мојим мислима, сања с мојим сновима, тугује с мојим тугама.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Макар да га боли љубав, Он је негује; Ох, како је љубав дивна И кад тугује. ЛXІ Заспала си. А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И ја увијек побјегнем из овог суморног града, што потајно и невидљиво тугује и цвили за нечим, на Пливин водопад, да тамо слушам урнебесно хуктање и шумење дивље, необуздане Пливе како урличе и
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’ земља куне своје покоре? Ил’ небо, можда, даље путује, Да моју клетву више не чује? Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује... Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зар ипак само комад бога, бачен у свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад џигерице бачен за храну псима, и предаје се најзад неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Смрт долази са свих страна: од Турака, Латина, Мађара. Гину најбољи јунаци; народ тугује за њима називајући их „пернатим од сунашца штитом“, „десним крилом од српске крајине“ и другим нежним именима.
Љуба хајдук-Вукосава је ведра јунакиња, надмоћна и умом и срцем. Она не тугује, него се бори и побеђује. Она је живи пример женског јунаштва у мучној историји наше земље.