Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије „Не држи се с ким се ниси кадар почупати”, вели једна стара пословица. На кога се највише људи туже него на комшије и на пријатеље! Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже.
Како им се мучно растати од својих сласти! Не спомињу нимало оно што су уживали, но жале и туже|за оним што остављају.
Ништа није чешће чути него да се многи туже да слабо памте: како ће ко икада памтити оно о чему не мисли? А ти исти, који се тако туже, добро памте којекакве
А ти исти, који се тако туже, добро памте којекакве безделице о којима всегда мисле. Мати натура сваком је довољно дала, ко само то у добар ред и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Они су прошеније начинили као од стране кнезова и раје, и везира код цара туже, да је он био глобар и зулумћар, да је пола раје у Немачку побегло од његове глобе, и да није јаничарски̓ ага,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Та је врева трајала готово читав сат. Кад људи видеше да не могу сами ништа учинити, одоше право среској кући да туже Милуна.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А, после — ја не могу казати оно што се мора осећати. На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики. Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију, иако се касапи туже на пацове. Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад
ствари него што је, на прилику, какав апотекарски помоћник, кишбиров или хуланерски каплар, Постале су и заборавне, туже се на памћење. Забораве где шта оставе, па често по пола сахата, а и више, траже на прилику напрстак.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наводити као узрок за одселеније, то. Него треба отићи, као да Исаковича, у Аустрији, није никад ни било. Коме да се туже? Зашто? Чему?
Хумл сигурна, да она зна да сербски официри долазе у Вијену ради својих, нерешених, молби, и неправедних казни, да се туже – Исакович помисли да та жена може, и нехотице, да га изда. Њена кућа је, свако вече, била пуна света.
био га је заинтересовао, тим детаљем, и Кајзерлинг се био решио да неколико сербских официра, шизматика, који се туже против Аустрије, лично, види. Онако, узгред, као што је загледао лептире, у башти.
Писали су вијенском Двору (Исакович рече: ам Хоф) и рекли да се туже, отворено. Туже се у име и великих и малих! Да се зна! Беч хоће да им узме оно, што су на сабљи добили (мит дем Сäбел!
Писали су вијенском Двору (Исакович рече: ам Хоф) и рекли да се туже, отворено. Туже се у име и великих и малих! Да се зна! Беч хоће да им узме оно, што су на сабљи добили (мит дем Сäбел!).
Не треба се тужити, у иностранству, већ на првом кораку. Тражи од Ђурђа и Павла да потпишу, и да се не туже. То је у интересу фамилије.
Шта су имали да се туже толико и пишу и мољакају? Боље да је ногом, Гарчулу, у кесилку! Павле није знао шта је кесилка, али није питао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И они се увек туже и кукају. И код њих нема великога замаха и полета. Ничега од великодушности. У вези је с работљивошћу и забринутошћу,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Рекао им је: нека иду и нека се туже Богу. Што се пак тиче оног једног случаја силовања, није хтео да га поверује, пошто је таквих случајева предвиђао
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече Перо Пуров. Бркоња Рако настави свој пређашњи говор, као да није ни било тих дугачких уметака: — Но се туже, кнеже, на намете и на правитељство, које је, веле, сасвим као што бјеше под Млечићем!
А у суду је, веле, једна мјера за Латине, а друга за наше! Ето, кнеже, на што се туже! Кнез не рече ништа, као да се зарекао бјеше да ће их дражити.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цвећа красна видим овде сила, Ал' најлепши де си оставила? Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже. Тако т' врела, тако т' цвећа тога, Не мучи ми јадна срца мога, Врни злато менека
Де њено мило? Де је злато несуђено? Ето с' небо позлатило — Сунце грану — де л' је њено? Сви ветрићи за њом туже, Слављи тужне песме вију, Врела јече, а те руже Грозне за њом сузе лију, Све се, све се о њој бави, А он?
гране мене крију, Кроз њега с' ветри ноћни лију, А око мене ружа гуште, Са дрва листи тијо шуште, Ко да се туже да ћу утећи, Да њима збогом нећу рећи. Итд.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Видите, па да зађемо по целој вароши, нећете наћи ни три да се на мужеве туже. МАКСИМ: Дабогме, и не могу се тужити, кад су мужеви добри. СОФИЈА: Ваљда ће се опет наћи који, да не ваља.
ЉУБА: Муж је у кући муж, а жена је госпођа. СТАНИЈА: Ћути да те не чују људи, те да те не туже. ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сјеме ти било пухор пепела!“ Изнад црквишта пламте облаци: тако као да жале иконе. Умиру пчеле - туже просјаци. Не чују воде своје изворе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПУТНИК Лутам по свету пуном грдње. Људи на саборима на неплодно биље се туже. Звери за трпезом на пропланку куну лукавост људи. Ваздушна бића на стазама облака карају звери непокорне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У разговору, неки бацају кривицу на инжењерце, други се туже на воду, јер велики број војника први пут у своме животу види оволику реку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Доносе ми колача. Сви ти моји земљаци, Иланчани, мирни су, расположени добро, и миришу на кожух. Не туже се, не јадају, и нису нимало меланхолични. И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену. А Софка је знала да то код ње није. И зато јој теже падало.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Устао сам, да обиђем руже У свом врту, да видим да л’ туже Судбу света, немилосну тако: Хармоније милогласне круже И нијају крунице полако. Месечина.
Из ока њина тмине гроба зјáпе; И смрт је с њима, да живот мој погребе. Шум руха слутњу улива ми црну; Гласови туже за прошлим животом; Прилазе, да ме у плашт свој огрну! Па тада куда? Шта ће бити потом?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сељаци виде не само да хоће тако да поједу све што имају него и да не могу својијех послова да раде, онда се дигну те туже и онога субашу; а кад их запита онај коме су се тужили: „Каквога ћете сад да вам дам?
ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, да видим можеш ли мени што слагати. И цар му дао, те тако и њега преварио). Ти ћеш свирати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Добро си учинија, Јерковићу! Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај... Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обреновићевци шапућу да сам шпијун Петра Карађорђевића, па ме често туже напредњачким капетанима. Због такве, најопасније сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Ћипико, Иво - Приповетке
задихан каза нагло. —Пусти.. . Учини добро, па се не кај!... —Али је просјачење строго забрањено. Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тиса се мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер се јунаци, пешци с коњици, на пут справљају, помоћ додају пемској краљици, славној Немици.
Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита! Више се пењи славе на лествицу. Препона тму тих љутих сеци, К дверма бесмертија
Опет се обала шири, Трајановог моста останци (Горд Полодорија твор) туже од векова ту. Умом ствара човек на мислених мостове крили, Да на истине он сјајни успуже се трон; Рукама мосте
право чисте српске лозе, као и моји прадједи. А друго, нас има овде неколико Сербаља који туже са мном заједно за гласом наших свирала, кетеуша, кола, момачке игре, коледа, сватовца, и кумовске н невјестине пратње.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека, прошлост човечанства. Туже л’ веци силних Немањића?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
уздрхтало лишће тобом круже Сени дедова са часним путиром, Док око тебе јесен веје миром И са падина свежа гробља туже.
Ћипико, Иво - Пауци
Није већ никоме вјеровати ... А чудо, — поштени људи, па се туже на газду... Од те ноћи отац му казиваше кад би што на рачун газди давао, а давао је у више навратака. — Господару!
Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже. Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Читам песме наше. Краљеви се руже, Попови се куде, а судије туже; Боли људске душе певају се свуда, Атланти, титани и остала чуда. Куд се ово жури, куда ово лети?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И тице су веселе У зеленом гају, Па у песми и нама Знак весељу дају. А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ту ти ври од салашара, наполичара, преподаваца. Туже се између себе, и тужи их вечито Јеврејин Штајн. Галама, док се она не приближи.
Док су организоване, свако очекује сигурну освету, и злочинце не туже жртве и не гони суд. Овај догађај је данас кроника врло старог гробља.
Показују ми оружје, причају о скитницама и о лоповима и о шверцерима и шпијонима... туже се да је полициска служба тешка, да је њима често глава у торби. И зато, кажу, морају помало и пити...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах, сад видим да жене немају право што се туже да и мужеви често за косе вуку. Колико би ми слађе било када би ме ти за косе вукао него што ја то чиним.
Он већ надежду губити почне да ће је икада моћи видити, и већ се почне онако тужити као што се сви воопшче љубовници туже, сирјеч да је несрећан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иду Турци цару на парницу, тј. Турци иду да се туже цару. Па му просто да сам пије вино, тј. могло би му се опростити да сам пије вино.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не малу ето, и с последњом речом утеху имаду родиље, јерно ако и то не достану, двоструко туже. А да ја ли, само једна међу мајци тужна без милости остајем!
А кад већ хора томе прође а ништа нејма, хучући лелечу, туже, брину се, од једа се дерте и стиде се од покора људскаго им. Ама мудрице освестне не чине тако.
кметство драговољно вам се преклањајући, видите сами то, да ваши свештеници, попови, којино вам дању-ноћу служе, а туже о тих ваших нездржних, бар у цркви злочестих ћуди, ако нисте сви једне вам шегачне ћуди, опет, опет ваши су учитељи и
Беседу хватају, вичу на њих и туже се, штоно би ваљало поповом чинити и на људе меркати то су сад људски послови, јер смо подобни томе; не учећи ни
А кад ми што тужимо, стењемо ли од муке, они нам се не смеју, него поредо и они туже, жале и плачу. У томе су много од нас деца боља и мудрија, зашто милостива су срдца, ама ми детињства и послова им да
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у