Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ти ме слушаш, осећаш бољу презреног сирочета, ти тужиш за човеком кога никад видео ниси, хвала ти! А ја ћу то твоје саучешће оправдати, приповедићу ти цео живот једне
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље. А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... — Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура.
Теодосије - ЖИТИЈА
подиже душу његову од унинија, говорећи: — Имајући мене као јемца код цара свију, Сина и Бога мојега, и због овога тужиш? Устани и журно иди на дело за које си од њега изабран, ништа не сумњајући, јеп све ће ти у њему успети на добро!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Џаба вам га, нећу његовог дјетета, па бог! — Па што га не тужиш? — Тужите га ви. Ето вам дјетета па тужите. Зар он чизме на ноге . . .
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Опака и без свакога разума гордост: своје | рођење похуђавати! Дакле, ти се, старче, неправо тужиш на моје говорење, које, велиш, да си у младости чуо, не би смео у прси младе твоје дирати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па, лепо, кад је то било? — Јуче, добри господине, синоћ. — А шта синоћ ниси дошла да се тужиш? — Ама да ви'ш навалише на мене те се прво изравнасмо: да до подне данас купи ђевојци папуче, а мени шамију, али
Ћипико, Иво - Приповетке
Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј! Немој послије да се тужиш на ме! — говори јој он у очитој узбуђености коју залуд настоји да сакрије. —Што да се тужим?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људске благонаклоности Добродетељ не тражи Као дволични пријатељ. Он, Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако, нег’ се радује злу Твом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јазавца тужити! Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? Давид: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим? Није ниоткуд, већ знам данашњи ред и закон.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
рано умре, ати да останеш удовица, у црно да се завијеш, да толике године из куће не излазиш, да свет не гледаш, да тужиш и плачеш. (Плаче.) Ја ли, твоја мајка, теби то у инат учиних?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Па што га онда тужиш, кад те је тако лепо молио — прошапта госпа Нола некако тужно. — Зато што је и карата играо, тамо у апсу.